{"id":12003,"date":"2020-03-21T22:33:42","date_gmt":"2020-03-21T20:33:42","guid":{"rendered":"http:\/\/fitpass.rs\/blog\/?p=12003"},"modified":"2020-03-21T22:33:42","modified_gmt":"2020-03-21T20:33:42","slug":"na-koji-nacin-stres-utice-na-misicnu-masu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/fitpass.rs\/blog\/na-koji-nacin-stres-utice-na-misicnu-masu\/","title":{"rendered":"Na koji na\u010din stres uti\u010de na mi\u0161i\u0107nu masu?"},"content":{"rendered":"

Stres je odgovor tela na bilo kakvu promenu koja zahteva prilago\u0111avanje ili odgovor. Telo reaguje na stres fizi\u010dkim, emotivnim ili mentalnim odgovorima.<\/strong>\u00a0Stres mo\u017eete do\u017eiveti od okoline, sopstvenog tela ili sopstvenih misli. On se uveliko povezuje sa negativnim promenama, me\u0111utim i pozitivne promene u \u017eivotu kao \u0161to su unapre\u0111enje na poslu, ro\u0111enje \u0111eteta ili dobitak na lutriji izazivaju ovakvo stanje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Odgovor na glavno pitanje…<\/strong><\/h3>\n

 <\/p>\n

Ljudsko telo je napravljeno da isku\u0161ava stres i da reaguje na njega. Stres mo\u017ee biti pozitivan, dr\u017ee\u0107i nas u pripravnosti i motivisanima, kako bismo bili spremni da izbegnemo opasnost. Stres postaje negativan kada se osoba izla\u017ee negativnim okolnostima du\u017ee vreme bez ikakvih olak\u0161anja ili odmora izme\u0111u stresnih situacija<\/strong>. Du\u017ea izlo\u017eenost stresu prerasta u stanje hroni\u010dnog stresa koji zbog mnogo faktora \u0161tetno uti\u010de na na\u0161e zdravlje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zbog \u010dega stres uti\u010de lo\u0161e na zdravlje?<\/strong><\/h3>\n

 <\/p>\n

\"\"Hajde da se vratimo par hiljada godina unazad. \u010covek koji je \u017eiveo tada bio je izlo\u017een jednom jedinom stresu – napadu predatora. Autonomni nervni sistem na\u0161eg tela ima ugra\u0111en mehanizam odziva na stres koji uzrokuje fiziolo\u0161ke promene uz pomo\u0107 kojih mo\u017eemo da savladamo stresne situacije. Ovaj mehanizam odziva se tako\u0111e naziva “fight or flight”<\/strong> sistem. U prevodu to je sistem koji omogu\u0107ava na\u0161em telu da se bori ili da be\u017ei od stresne situacije. U momentu napada predatora “fight or flight” sistem se aktivira, srce po\u010dinje da pumpa velike koli\u010dine krvi u ruke, noge i mozak. Za\u0161to? Da bi \u010dovek mogao da se bori sa \u017eivotinjom, da be\u017ei ili da bi brzo na\u0161ao re\u0161enje za trenutnu situaciju. Ve\u0107i protok krvi u pomenute delove omogu\u0107avao im je da bolje funkcioni\u0161u u momentu pretnje po \u017eivot.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Stres postaje negativan kada se osoba izla\u017ee negativnim okolnostima du\u017ee vreme bez ikakvih olak\u0161anja ili odmora izme\u0111u stresnih situacija<\/strong>. Du\u017ea izlo\u017eenost stresu prerasta u stanje hroni\u010dnog stresa koji zbog mnogo faktora \u0161tetno uti\u010de na na\u0161e zdravlje.<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, napad predatora trajao je vrlo kratko, svega nekoliko sekundi. Posle toga, ako bi pre\u017eiveo \u010dovek bi se vra\u0107ao svakodnevnim aktivnostima. Na\u017ealost, na\u0161e telo se genetski nije mnogo promijenilo u odnosu na \u010doveka od pre par hiljada godina. Jo\u0161 uvek su u na\u0161oj DNK upisani isti mehanizmi kakvi su bili upisani i tada. To zna\u010di da na\u0161e telo nije dizajnirano za borbu sa stresovima kakvim smo izlo\u017eeni danas (pritisak u \u0161koli, pritisak na poslu, nemogu\u0107nost za pla\u0107anje dnevnih tro\u0161kova, porodi\u010dni i ljubavni problemi). Ovi stresovi traju bez prestanka danima, nedeljama, a nekad \u010dak i mesecima. Iako mi nismo izlo\u017eeni napadu predatora, na\u0161 nervni sistem ne razlikuje izvor stresa.<\/strong><\/p>\n

\"\"On jednostavno prepoznaje stres kao takav i aktivira “fight or flight” sistem. U tom stanju sve funkcije koje nisu od va\u017enosti opstanka za \u017eivot stavljaju se u drugi plan. To zna\u010di da iako ste vi samo pod stresom zbog posla, va\u0161e telo na to odgovara kao na opasnost po \u017eivot. Srce \u0161alje vi\u0161e krvi mi\u0161i\u0107ima udova, a manje u \u017eeludac, jer varenje nije primarna funkcija za opstanak. \u017deludac usled nedostatka krvi ne mo\u017ee da obavlja normalno svoje funkcije. Jedna od njih je lu\u010denje hlorovodoni\u010dne (\u017eeluda\u010dne) kiseline. \u017deluda\u010dna kiselina<\/strong> slu\u017ei za razgradnju hrane na nutrijente koji se kasnije putem krvi prenose do tkiva. Usled slabog dotoka krvi, \u017eeludac ne mo\u017ee da proizvede dovoljno kvalitetnu tj. kiselu kiselinu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Da bi se hrana razgradila i absorbovala potrebna je jaka kiselina (a pogotovo za razgradnju proteina). Usled nemogu\u0107nosti da proizvede dovoljno kvalitetnu kiselinu, \u017eeludac taj nedostatak poku\u0161ava da kompenzuje lu\u010denjem ve\u0107e koli\u010dine kiseline slabijeg kvaliteta. Slaba kiselost \u017eeluca ne daje signal donjem prstenastom mi\u0161i\u0107u jednjaka (LES) da se stegne \u0161to vrlo \u010desto uzrokuje refluks kiseline.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Kortizol, hormon stresa se lu\u010di u\u00a0istoimenim situacijama i njegova uloga je da uzbuni ili potpuno ugasi funkcije koje se na\u0111u na putu. U to spadaju varenje, reprodukcija, imuni sistem ili \u010dak procesi rasta i razvoja.<\/strong><\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Hroni\u010dni refluks kiseline mo\u017ee izazvati trajna o\u0161te\u0107enja jednjaka, jer jednjak za razliku od \u017eeluca nema za\u0161titni omota\u010d koji ga \u0161titi od kiseline. Tako\u0111e, \u017eeluda\u010dna kiselina ima krucijalnu ulogu u imunom sistemu. Jaka \u017eeluda\u010dna kiselina sa lako\u0107om ubija razne bakterije i viruse i tako spre\u010dava njihov prolazak kroz digestivni trakt. Slaba kiselina na\u017ealost nema tu mo\u0107, a virusi i bakterije se razmno\u017eavaju i mutiraju u \u017eeludcu i putuje dalje. Ovo je glavni preduslov \u0161irokog spektra raznih oboljenja. Tako\u0111e, slabo varenje uti\u010de na\u0161u mogu\u0107nost da razgradimo i absorbujemo hranjive materije i vitamine.<\/strong> Naj\u010de\u0161\u0107e su osobe koje imaju probleme sa varenjem deficitarne u vitaminu B12 i imaju nedovoljan unos proteina koji im je potreban za odr\u017eavanje mi\u0161i\u0107nog tkiva.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kortizol – hormon stresa<\/strong><\/h3>\n

 <\/p>\n

Ne mo\u017eemo pri\u010dati o stresu, a da ne spomenemo kortizol, \u010dije je drugo ime hormon stresa. Kortizol je na\u0161 prirodni alarm<\/strong>, kako za bu\u0111enje tako i za opasnost. U stresnim situacijama na\u0161e nadbubre\u017ene \u017elezde lu\u010de kortizol koji postaje gorivo za “fight or flight” sistem. Kortizol ima ulogu u kontrolisanju va\u017enih stvari u na\u0161em tijelu kao \u0161to su:<\/p>\n