{"id":12425,"date":"2020-08-03T11:29:22","date_gmt":"2020-08-03T09:29:22","guid":{"rendered":"http:\/\/fitpass.rs\/blog\/?p=12425"},"modified":"2023-03-20T10:08:19","modified_gmt":"2023-03-20T08:08:19","slug":"intervju-dejan-zujovic-teretane-su-poslednje-oaze-zdravog-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/fitpass.rs\/blog\/intervju-dejan-zujovic-teretane-su-poslednje-oaze-zdravog-zivota\/","title":{"rendered":"INTERVJU: Dejan \u017dujovi\u0107 \/ Teretane su poslednje oaze zdravog \u017eivota"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/a>
Foto:Nova.rs<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Trenutna situacija sa korona virusom nas je sve zabrinula, pa smo potra\u017eili konkretne savete i obja\u0161njenja kod stru\u010dnjaka koji se najneposrednije bavi teku\u0107im problemima. Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo najnoviji intervju sa na\u010delnikom odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plu\u0107ne bolesti i tuberkulozu, doktorom Dejanom \u017dujovi\u0107em<\/a>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

 <\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Na koji na\u010din korona uti\u010de na na\u0161e disajne organe?<\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

Korona virusi nisu nepoznanica za nas ve\u0107 dugi niz godina. Mi smo do sada znali da ova grupa respiratornih virusa u\u010destvuje u 5-15% sezonskih respiratornih infekcija sli\u010dnih gripu. Ono \u0161to SARS-CoV-2, ili COVID-19 odvaja od dosada\u0161njih infekcija korona virusima je relativno \u010desta pojava komplikacija u smislu intersticijalnih pneumonija, sni\u017eenih vrednosti kiseonika u krvi zbog problema na nivou alveo-kapilarne membrane i prisustvo fibroznih promena u plu\u0107nom parenhimu nakon prele\u017eanih \u010dak i blagih formi ove bolesti. Mnoga istra\u017eivanja pokazuju da se ove promene javljaju \u010desto i kod pacijenata \u010dija te\u017eina bolesti nije zahtevala hospitalizaciju. Zato pacijenti moraju da dobijaju savet od svojih lekara da ukoliko prime\u0107uju \u010dest gubitak daha \u010dak i kod izvo\u0111enja lakih fizi\u010dkih radnji, poput hoda po ravnoj povr\u0161ini, obavezno te tegobe prijave svom doktoru radi upu\u010divanja na MSCT (skener grudnog ko\u0161a) i difuzijski test. Ove komplikacije mogu u zna\u010dajnoj meri da snize kardiorespiratorne performanse pacijenata.<\/span><\/p>\n\n\n\n

Op\u0161te je poznato da trening pobolj\u0161ava stanje na\u0161eg kardiovaskularnog sistema, ali kako fizi\u010dka aktivnost deluje na respirotorni i imunolo\u0161ki sistem?<\/b><\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Evolutivno posmatrano, ljudska bi\u0107a su programirana za pokret i fizi\u010dku aktivnost, ne za tastaturu i stolicu. Od 2018. godine smanjena fizi\u010dka aktivnost je odgovorna za ve\u0107i broj smrtnih ishoda od pu\u0161enja. Ovo vam vrlo plasti\u010dno ukazuje na to koliko je sedatorni stil \u017eivota poguban za na\u0161 kvalitet i du\u017einu \u017eivota. Redovni treninzi, posebno aerobni, pove\u0107avaju na\u0161e aerobne sposobnosti, tj. mogu\u0107nost da lak\u0161e izvedemo lake ili umereno-te\u0161ke fizi\u010dke aktivnosti. Ovaj tip aktivnosti je posebno zna\u010dajan, jer redovna nedeljna praktikovanja ovakvih napora dokazano produ\u017eavaju \u017eivotni vek ve\u017eba\u010da. Dokazano je da su lagano tr\u010danje ili hod efikasniji od sprinta i intezivnih kardio-ve\u017ebi u produ\u017eavanju \u017eivotnog veka. <\/span>Naravno, njihov dobar efekat se ogleda i u pobolj\u0161anju na\u0161eg imuniteta. Redovan dovoljno dug san i ve\u017ebanje pobolj\u0161avaju na\u0161 odbrambeni sistem prema raznim infekcijama i hroni\u010dnim nezaraznim bolestima. <\/span><\/p>\n\n\n\n

Da li je pogodnija aerobna ili anaerobna aktivnost za pobolj\u0161anje funkcija na\u0161eg respiratornog sistema? A tokom pandemije?<\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

Oba tipa ve\u017ebanja su jako va\u017eni. Aerobni, aktivacijom velikih mi\u0161i\u0107a, du\u017einom i vremenom treninga, povoljno uti\u010de na gubitak masti, sni\u017eavanje telesne te\u017eine, kao i pobolj\u0161anje na\u0161e aerobne sposobnosti. Anaerobni trening, prema brojnim istra\u017eivanjima, podjednako je pogodan za redukciju telesne te\u017eine i gubitak masnih naslaga. Oba tipa treninga ja\u010danjem grudnih i me\u0111urebarnih mi\u0161i\u0107a povoljno uti\u010du na na\u0161 respiratorni sistem. Da li jesmo ili nismo u periodu pandemije, ne bi trebalo da uti\u010de na na\u0161u redovnost treniranja, jer svi razlozi za\u0161to smo prvi put si\u0161li u teratanu perzistiraju i danas. Moj predlog bi bio kombinovanje ovih tipova treninga.
<\/span><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Goran Srdanov\/Nova.rs<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kako ljudi koji su bili pogo\u0111eni ovim virusom nakon ozdravljenja treba da se pona\u0161aju? Da li je bezbedno da treniraju i koliko u\u010destalo?<\/b><\/em><\/p>\n\n\n\n

Na ovo pitanje \u0107u da odgovorim vrlo li\u010dno. Nakon mog izlaska iz bolnice u kojoj sam le\u017eao zbog korone, i dvonedeljne izolacije, prvo \u0161to sam uradio nakon negativnog testa je bio odlazak u teretanu. Moj savet bi bio da prve nedelje ne radite sa uobi\u010dajenim te\u017einama, ve\u0107 se lagano vra\u0107ajte u formu. Moj prvi trening je bio i provera moje kardio-respiratorne rezerve. Bio sam presre\u0107an \u0161to nisam imao neke neubi\u010dajene gubitke daha. U roku od sedam dana sam se vratio supersetovima koje sam rado praktikovao i ranije. <\/span><\/p>\n\n\n\n

Da li je opravdana panika koja se digla oko treniranja u zatvorenim prostorima?<\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

Za tako ne\u0161to bih imao razumevanja ukoliko bi predlog bio da se zatvore i svi kancelarijski prostori sa vi\u0161e od dve osobe ili sli\u010dni objekti. Iskreno, ne razumem tu ostra\u0161\u0107enost \u201cstru\u010dnjaka\u201d prema teretanama. One su poslednje oaze zdravog \u017eivota u dana\u0161nje vreme. Mislim da je to posledica toga da niko od njih nikada nije u\u0161ao ni u jednu teretanu u \u017eivotu, \u0161to se prema njihovim telima i vidi. <\/span><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Da li rizik od dobijanja korone u teretanama mo\u017ee da se uporedi sa rizikom od dobijanja u prevozu, prodavnicama, tr\u017enim centrima, kafi\u0107ima, poslovnom prostoru?<\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Mislim da je rizik i manji. Svi zaposleni u teretani u koju ja idem nose maske, na ulazu postoji dezinfekciona barijera, svaki ve\u017eba\u010d ve\u0107 na pultu dezinfikuje svoje ruke. Svaki ve\u017eba\u010d ima svoj pe\u0161kir, udaljenost mora da bude izme\u0111u ve\u017eba\u010da bar dva metra. Ne znam koji restoran ima ovakve uslove? Evo ja, kao pulmolog, pozivam svoje sugra\u0111ane da nastave da ve\u017ebaju, jer \u0107e to smanjiti njihov rizik od smrtnog ishoda vi\u0161e nego da nastave da sede u svojim stanovima sa daljinskim upravlja\u010dima u ruci.<\/span><\/p>\n\n\n\n

 <\/h4>\n\n\n\n

Koji je Va\u0161 savet, kako nastaviti dalje?<\/b><\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

Mi ne vidimo kraj ovom zlu. Nepoznanica je kako \u0107e izgledati zimski meseci, \u0161ta \u0107e se de\u0161avati slede\u0107e godine\u2026 Ne smemo potpasti depresiji, bezvoljnom posmatranju svojih \u017eivota. Moramo uvek, pa \u010dak i u ovim uslovima, da se trudimo da budemo bolji, lep\u0161i, ja\u010di. U suprotnom, svi \u0107emo se ugojiti, presta\u0107emo da vodimo ljubav jer nemamo snage i volje, \u017eivot \u0107e izgubiti svaku lepotu. Ovo je vreme jakih, a da biste oja\u010dali morate i\u0107i i u teretanu, jer to ne ja\u010da samo va\u0161e mi\u0161i\u0107e, nego i va\u0161 mozak i va\u0161u volju.<\/span><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Preko 650 objekata u FitPass sistemu i 30 gradova Srbije garantuje slobodu treniranja kao i ulaganje u aktivan \u017eivot koji je u dana\u0161nje vreme neophodan radi celokupnog psiho-fizi\u010dkog zdravlja. Ostanite zdravi i u formi gde god se nalazili sa svojom <\/i>FitPass \u010dlanarinom.<\/i><\/a> <\/i><\/p>\n\n\n\n