{"id":12874,"date":"2020-09-09T14:27:47","date_gmt":"2020-09-09T12:27:47","guid":{"rendered":"http:\/\/fitpass.rs\/blog\/?p=12874"},"modified":"2020-09-09T14:27:47","modified_gmt":"2020-09-09T12:27:47","slug":"kako-redovno-vezbanje-utice-na-poboljsanje-pamcenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/fitpass.rs\/blog\/kako-redovno-vezbanje-utice-na-poboljsanje-pamcenja\/","title":{"rendered":"Kako redovno ve\u017ebanje uti\u010de na pobolj\u0161anje pam\u0107enja?"},"content":{"rendered":"

Postoji mno\u0161to razloga da budemo fizi\u010dki aktivni. Dosta njih smanjuje rizik od bolesti srca, mo\u017edanog udara i dijabetesa. Mo\u017eda \u017eelimo da smr\u0161amo, smanjimo krvni pritisak, spre\u010dimo depresiju ili jednostavno izgledamo bolje. Ali jo\u0161 jedan od razloga je da pobolj\u0161avamo memoriju za one od nas koji u\u010de i potrebna im je ve\u0107a koncentracija – ve\u017ebanje menja mozak na na\u010dine koji \u0161tite pam\u0107enje i ve\u0161tine razmi\u0161ljanja, \u0161to je jako va\u017eno jednog grupi ljudi – studentima.<\/span><\/p>\n

\n

U studiji ura\u0111enoj na Univerzitetu Britanske Kolumbije, nau\u010dni su otkrili da redovno aerobno ve\u017ebanje koje dovodi do pumpanja srca i poja\u010danog rada znojnih \u017elezda pove\u0107ava veli\u010dinu podru\u010dja mozga zadu\u017eenog za verbalno pam\u0107enje i u\u010denje. Trening otpora, ve\u017ebe za ravnote\u017eu i toniranje mi\u0161i\u0107a nisu imali iste rezultate. S druge strane, nau\u010dnici su zaklju\u010dili da se jedan novi oblik demencije nalazi svake \u010detvrte sekunde, te da \u0107e do 2050. godine vi\u0161e od 115 miliona ljudi imati ovo oboljenje.<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Ve\u017ebanje i mozak<\/b><\/h4>\n

 <\/p>\n

Trening poma\u017ee pam\u0107enju i razmi\u0161ljanju kako na direktan, tako i na posredan na\u010din. Blagodeti ve\u017ebanja dolaze iz njegove sposobnosti da smanji rezistenciju na insulin, smanji upale i stimuli\u0161e faktore rasta – hemikalije u mozgu koje uti\u010du na zdravlje mo\u017edanih \u0107elija, rast novih krvnih sudova, kao i pospe\u0161ivanje i pre\u017eivljavanje novih mo\u017edanih \u0107elija.\u00a0<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Indirektno, ve\u017ebanje pobolj\u0161ava raspolo\u017eenje i san, a tako\u0111e smanjuje stres i anksioznost. Problemi u ovim oblastima zna\u010dajno uti\u010du na kognitivno pam\u0107enje.<\/span><\/p>\n

\n

Mnoga istra\u017eivanja sugeri\u0161u da delovi mozga koji kontroli\u0161u razmi\u0161ljanje i pam\u0107enje imaju ve\u0107i volumen kod ljudi koji ve\u017ebaju u odnosu na one koji to ne rade. Tako\u0111e, jo\u0161 jedno istra\u017eivanje govori da pove\u0107anje odre\u0111enih funkcija mozga dolazi ukoliko ve\u017ebamo umerenim intenzitetom tokom perioda od \u0161est meseci i du\u017ee.\u00a0<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Isprobajte ove teorije<\/b><\/h4>\n

 <\/p>\n

Kako da utvrdimo gorepomenute tvrdnje? Pa, po\u010dnimo da ve\u017ebamo!\u00a0<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Tr\u010danje, plivanje, vo\u017enja bicikla i ostale aerobne aktivnosti \u0107e vam zasigurno goditi, a na vama je da otkrijete koja od njih najvi\u0161e odgovara va\u0161em telu, kao i mozgu.\u00a0<\/span><\/p>\n

\n

U\u010desnici istra\u017eivanja kojima se pobolj\u0161ala memorija zbog fizi\u010dke aktivnosti su brzo hodali dva puta nedeljno po sat vremena. To je, dakle, 120 minuta ve\u017ebanja umerenog intenziteta nedeljno. Standardne preporuke su 30ak minuta dnevno, ali ukoliko nemate dovoljno vremena ili vam se \u010dini previ\u0161e, po\u010dnite sa manjom minuta\u017eom.\u00a0<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Ukoliko vam ne odgovara brzo hodanje, pokrenite se tr\u010danjem, plivanjem, penjanjem stepenicama, tenisom, skvo\u0161em ili plesom. Nemate motivaciju da se aktivirate sami? Isprobajte neku od narednih ideja:<\/span><\/p>\n