Šta za vas predstavlja zdrav život? Da li to prema vašem mišljenju podrazumeva konzumiranje zdravih namirnica, redovnu fizičku aktivnost i ostale propratne aspekte, poput redovne hidracije i dovoljno sna? U ovom tekstu ćemo se dotaći teme koja se tiče aspekta mentalnog zdravlja, koji je veoma prisutan u savremenom društvu, ali o kojem se javno ne priča toliko. Reč je o sindromu anksioznosti. Ukoliko ste vlasnik/ca personalizovane FitPass kartice, sigurno ste upoznati sa benefitima FitPass kluba (FitPass Club) u okviru kojeg na raspolaganju imate usluge naših partnera, uključujući i usluge stručnih patnera iz domena psihologije i terapije.
Da li pravite razliku između depresije i anksioznosti?
Postoji ustaljeno mišljenje da su depresija i anksioznost zapravo jedno te isto stanje, što zapravo nije istina. Štaviše, za depresiju se misli da je podmukla bolest za koju ne postoji dugotrajan lek, što je izuzetno pogrešno mišljenje! Anksioznost i depresija se razlikuju u nekoliko aspekata. Naime, depresija kao takva je prepoznatljiva po kontinuiranoj tuzi koja je upravo takva – konstantna. Nije u potpunosti još dokazano koji je tačni okidač za nastanak depresije, ali smatra se da je ona nastala kulminacijom brojnih događaja iz prošlosti, uključujući negativna iskustva, gubitak dragih osoba, a konkretno – za depresivnu osobu sve je crno, ne postoji budućnost niti vidljivost nekih svetlih momenata. Takva beznadežna osećanja su za ovu osobu prisutna non stop, bez verovanja da će se nešto promeniti.
Sa druge strane, anksioznost je nešto što se može sa nekim simptomima depresije poistovetiti, ali ona je po mnogim aspektima potpuno drugačija od nje. Naime, sigurno vam se u nekom momentu desilo da se ujutru probudite neraspoloženi toliko da vam se ne ustaje iz kreveta, a istovremeno vas u poslednjem periodu muče negativne misli. Najbolji prikaz posledica anksioznosti se nalazi u nastavku:
Ukoliko ste manje ili više u ovoj tematici, svakako ste isto tako u manjoj ili većoj meri upoznati šta je to što karakteriše anksioznu osobu. Ljudi koji su prošli ili i dalje prolaze kroz ovo stanje, upravo tvrde ovo – anksioznost je prolazna, ali neprijatna faza. Prati je u nekim momentima neobjašnjiva tuga i osećanje straha da će se nešto loše desiti, i da smo za takvo stanje samo mi krivi.
Ako ste nekad:
- Imali previše misli na umu, gde ne možete da se usredsredite na jednu, konkretnu misao;
- Imali problema sa pamćenjem;
- Imali problem sa nesanicom i jako vam je teško da bez poteškoća zaspite;
- Imali problem sa jakim lupanjem srca;
- Imali glavobolje koje se pojačavaju sa promenom vremena;
- Imali probleme sa disanjem koje se ne odnose na prepoznatljive sezonske prehlade;
- Imali probleme sa odugovlačenjem obaveza;
- Konstantno brinuli o svakodnevnim stvarima, bilo da su sitnice ili događaji koji se još nisu desili;
- Imali poteškoća da se koncentrišete na najmanji mogući zadatak;
- Nedostatak strpljenja za svaku sitnicu, pogotovo za neki veći aspekat;
- Imali povremene i neobjašnjive napade panike praćene iznenadnom nervozom, gubitkom vazduha i hladnim znojem;
- Imali problema i sumnje u sopstvene kvalitete i sigurnost;
- Imali probleme sa ’’nervoznim stomakom’’ i neprijatnom tremom koja vas konstantno prati;
- Izbegavali kontakt sa spoljašnjim svetom i sopstvenim obavezama jer se bojite da vam tamo nije mesto i gde osećate neobjašnjivu krivicu ukoliko treba sa nekim da se sretnete…
…onda imate blaži ili teži oblik anksioznosti. I nemojte misliti da je to nešto što će ili samo od sebe proći ili u drugom slučaju – da je nešto što nikada neće proći. Upravo taj izuzetno neprijatan, iracionalan strah koji nas ili vas konstantno prati je jedan od simptoma anksioznosti. Ono po čemu se zapravo anksioznost razlikuje od depresije jeste osećaj praznine koji traje dosta kraće kod anksioznih osoba jer su njihove negativne misli i momenat tuge kraćeg veka, nego kod depresije. Anksioznost je zapravo u relaciji sa dugoročnim potiskivanjem osećanja i teških emocija.
Kako se boriti i izboriti sa anksioznošću?
Prvi korak jeste priznanje da ste trenutno ili pak duži period anksiozni. Šta to znači? To znači da nikad, ali nikad nije sramota priznati sebi i drugima da se ne osećate dobro. Neko je davno zaključio da ukoliko pokušate da kontrolišete anksioznost, ona će na kraju vas da kontroliše. I to je zapravo činjenično stanje. Naime, postoji nekoliko koraka i načina da se uhvatite u koštac sa njom:
#1 Na prvom mestu otkrijte uzroke pojave anksioznosti – da li ste imali neko traumatično iskustvo u prošlosti ili ste hipersenzibilna osoba koja ekstremno reaguje na bilo koju situaciju koja može da ih uznemiri? Suočite se sa ovim stanjem i ne ćuškajte ove probleme pod tepih. Ako vam je lakše da se isplačete – uradite to, odavno je dokazano da suze imaju terapeutsko dejstvo.
#2 Otresite se socijalne anksioznosti – momenat kada trebate sebi da pomognete pričajući o problemu koji imate nije jednostavan, pogotovo zbog činjenice što ste taj problem krili prvo od sebe, pa od drugih. Jedan od načina za prevazilaženje ovog momenta jeste postepena socijalna interakcija sa vama dragim osobama, bilo da ćete otići u pozorište, na kolače ili večernji izlazak koji će vam pomoći da se opustite i podsetite zašto treba uživati u malim, životnim zadovoljstvima.
#3 Ukoliko niste sigurni koliko ćete biti otvoreni prema svojim dragim osobama – potražite pomoć stručnog lica, odnosno treće, neutralne strane koja će vam pružiti odgovarajuća rešenja i što je najvažnije – saslušaće vaše strepnje, strahove i pomoći će vam da sami sebi pomognete.
#4 Radite ono što vas čini srećnim – ma koliko to zvučalo kliše u stanju u kojem se trenutno nalazite (akcenat je na reči trenutno), preokupirajte svoj život sitnicama zbog kojih se osećate dobro. Crtajte, čitajte, gledajte omiljene emisije ili zabavni program. Postoji trik koji se već godinama unazad preporučuje, a odnosi se na to da u svoju svakodnevicu ubacite rutinske poslove koje inače ne biste radili, ali su novi u vašim navikama (pranje sudova, usisavanje, kupovina…). Tako ćete izaći iz onog standardnog okvira ustaljenosti i videti smisao u nekim novim aktivnostima. Fizička aktivnost je nešto što se podrazumeva, bilo da je u formi trčanja, šetnje ili određene grupne aktivnosti. Joga se poslednjih nekoliko godina ističe kao mentalna disciplina koja istovremeno i objedinjuje fizički i emotivni aspekt vašeg bića. Odaberite nešto u čemu ćete se dobro osećati.
#5 Niste sami – i to nije obična floskula. Okruženi ste vama dragim ljudima koji vas vole i podržavaju, koji će vam pomoći da prevaziđete svaku krizu. Vežbajte pola sata dnevno, meditirajte (ako ne možete sa nekim, uvek postoje online i mobilne aplikacije koje su povezane sa meditacijom), gledajte humorističke filmove i serije, čitajte, smejte se. Ništa nije toliko lekovito kao dnevna doza prirodnog, neusiljenog smeha.
Ponavljamo – niste sami. I svaki problem i svako stanje je izlečivo. Samo je bitno da se trgnete i okružite se pozitivnim stvarima i ljudima. Takvo podsticajno okruženje će vam pokazati da ste jedinstveni, vredni svakog divljenja i poštovanja. Anksioznost je faza, a kao svaka faza će proći. Za bilo kakvu vrstu podrške, stojimo vam na raspolaganju.