Većina nas se biciklom već jednom srela. Bilo da je to još onda kada smo kao deca jurili kroz naselje bmx-om ili ponikom, kako je ko voleo ili imao, ili nešto kasnije kada smo u želji da više brinemo o sebi i zdravlju počeli vikendom da okrećemo pedale.
A, znate šta kažu o vožnji bicikla? Pa, da jednom ko nauči da ga vozi, nikad ne zaboravi.
I dok smo u tim dobrim, starim i bezbrižnijim danima pedale okretali čisto iz zabave, danas je briga o zdravlju ipak na prvom mestu. I ne govorimo samo o fizičkom, već i mentalnom zdravlju, a rekreativno bavljenje sportom u oba smisla je dobar saveznik.
Vožnja bicikle je veoma dobar način da održavamo telo i duh zdravim i u formi. Ako se tome doda činjenica da biciklizam podrazumeva da provodimo vreme u otvorenom prostoru, u pokretu i prirodi, onda je jasno zašto većina nas posegne prvo za biciklom. Kada se tome doda da ova sportska aktivnost ne podrazumeva velike materijalne izdatke, barem kada je reč o rekreaciji, onda biciklizmu možemo upisati još jedan plus.
Za krug na Adi dovoljan je bilo kakav bicikl i nešto malo adekvatne opreme. Čak i ako ne posedujete jedan, nemate od koga da ga pozajmite, uvek ga možete iznajmiti na par sati. Barem dok se ne odlučite da ga pribavite.
U obaveznu opremu ulaze kaciga i rukavice, svetla posebno potrebna za gradsku vožnju, a sve drugo je manje-više opciono i stvar ličnog izbora. Ono što treba imati na umu jeste da bicikl nije igračka i da vožnji treba pristupati na odgovoran način. Bilo da se radi o vožnji po kraju ili savladavanju neke duže relacije. Svaki biciklista je aktivan učesnik u saobraćaju i kao takav odgovoran je da poštuje pravila, koja važe kako na biciklističkoj stazi ili na ulici. Ono što definitivno treba izbegavati dok smo na bicikli je glasno slušanje muzike ili upotreba mobilnog telefona. Dovoljan je trenutak nepažnje za vrlo ozbiljne posledice.
I verujte da ne tvrdim ovo olako. Da vam se prestavim pre svega. Moje ime je Marjan Nikolić, maratonac sam, triatlonac, a danas i biciklista. Moj ozbiljniji kontakt sa biciklom došao je kroz trčanje. Do pre par godina sam kao i većina bio u konstantnoj trci za poslom, ne obraćajući previše pažnje na fizičko i mentalno zdravlje. Takav način života, kombinovan sa svakodnevnim izazovima i stresom, ali i sa hroničnom bolesti kakva je astma od koje bolujem, za posledicu ima težak astmatični napad i višenedeljno bolničko lečenje. Dakle, sve ima svoju cenu. Da bih prevazišao posledice takvog života odlučio sam se da promenim svoje navike. Uz sve promene, između ostalog, počeo sam da trčim. Kao i većina nas koja se obrela u trčanju u nekom trenutku sam počeo da tražim nove izazove, a pronašao sam ga u triatlonu duge distance, čiji je biciklizam neodvojivi deo. Kruna mog ličnog uspeha definitivno leži u uspešno završenoj triatlonskoj trci duge distance (1.9km plivanja, 90km na bicikli i 21.1km trčanja), a put do nje leži u više od 1000 sati treninga, bar onih zabeleženih, ali i 6 maratonskih trka, nešto više od 20 polu-maratonskih i drugih sportskih događaja koji se organizuju u zemlji i inostranstvu.
Da se nije rodila pasija ka triatlonu, ne verujem da bih se toliko zbližio sa biciklom kao što je to slučaj danas. Danas je vožnja bicikle deo svakodnevne rutine. Dolaskom lepog vremena bicikl je prvi izbor za odlazak na posao i druga svakodnevna kretanja po gradu.
Možda i najlepši deo ovakvog bavljenja sportom jesu nova poznanstva. Biti deo trkačke, baš kao i bilo koje druge zajednice, prilika je da dođeš u kontakt sa onima koji imaju sličan odnos prema životu, a među njima se nalaze i neki vrhunski sportisti koji su rešili da svoja iskustva iz profesionalnog bavljenja sportom prenesu na druge.
Zahvaljujući vožnji bicikle stekao sam poznanstvo sa Ivanom Stevićem, koje je vremenom za mene postalo jedno od najdražih, ujedno i najvrednijih. Ivan je naš nekadašnji reprezentativac u biciklizmu i četvorostruki učesnik olimpijskih igara. Osnivač je sportskog društva i biciklističkog kluba Tour De Fun koje cilj ima promociju u pozitivnu afirmaciju svih vidova biciklizma. Vremenom i kroz druženje priključio sam se njegovom timu u organizaciji jedinstvenog biciklističkog događaja Tour De Kop.
I zašto sada ja sve ovo pričam, pa zato što je upravo ovaj događaj specifičan po tome što je namenjen ne samo profesionalcima, već i rekreativcima. Dakle, svako, ali svako bez obzira na sportsku spremu može da učestvuje. Inače, za one koji tek treba da se upoznaju sa Tour De Kop – ističem ono što je mene najviše privuklo, a to je što Tour De Kop nije trka, barem ne u klasičnom smislu, već želja da svi ljubitelji biciklizma uživaju i osete draži najizazovnije ali ujedno i jedne od najlepših planina Srbije. A učestvovati može svako jer je cilj događaja promocija zdravog načina života, druženje i podizanje svesti o biciklizmu kao sportskoj aktivnosti. Tradicionalno se održava tokom avgusta, a ove godine zakazan je za vikend 18–22.08.
I ako se sećate pomenuo sam da sam neka od najlepših poznanstava i prijateljstva stekao vozeći „bajs“, e pa još više njih mi se dogodilo na Tour de Kop-u. A, ove godine obići ćemo sve strane Kopaonika, ali i Goliju i Ploče i jednostavno rečeno pomeramo granice. A biciklizam, bilo da ste rekreativac ili stremite ka profesionalizmu radi upravo to – budi u vama želju da pomerite svoje granice, da podelite sa svojim prijateljima na dva točka svoje radosti i da stremite ka višim ciljevima. Pa, ako ništa drugo barem ka onim koji se nalaze na 2.000 metara nadmorske visine – koliko ima Kopaonik.
Svako ko se smatra biciklistom ili želi da se bavi rekreativnim biciklizmom je dobrodošao da se prijavi za Tour De Kop 2.1. Događaj nije takmičarskog tipa, a jedini sa kime se takmičite je sami sa sobom i željom da se savlada jedan, dva i ili sva četiri uspona koji su predviđeni događajem. Svi zainteresovani više informacija mogu potražiti na zvaničnoj internet prezentaciji događaja www.tourdekop.rs ili putem profila na društevnim mrežama: www.instagram.com/tourdekop2.1
Piše: Marjan Nikolić