Hrono ishrana se bazira na konzumiranju hrane prema dnevnom telesnom ritmu našeg organizma, tj na pravilnom unosu hrane u vremenu kada se ona može na najbolji način iskoristiti u cilju stvaranja energije, a ne masnih naslaga.

Umerenost u količini i raznovrsnost namirnica u svakodnevnoj ishrani jedina su garancija odlične forme.
Vrstu i količinu namirnica koje birate ne bi smele da biraju vaša želja ili oči, vec vaš autonomni metabolički centar.

U toku dana smenjuju se periodi lučenja određenih hormona i enzima za varenje hrane i, shodno tome, mi kreiramo jelovnik. Hrono ishrana nije zamišljena kao dijeta, vec kao vid ishrane koji će nam pomoći da uspostavimo balans i normalan rad metabolizma.
Njen krajnji cilj jeste dobro opšte zdravstveno stanje kroz izbacivanje loših navika i viška kilograma.

Hrono ishrana
Hrono ishrana nastala je u Francuskoj 1986. godine, a tvorcem se smatra dr Alain Delabos.
Program je nastao kombinacijom najsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije, molekularne biologije i biofizike i kao takav stvoren je da odgovara svakom pojedincu, bez obzira na pol, starost ili zdravstveno stanje.

Hrono ishrana: Idealan dorucak

Jedno od najbitnijih pravila hrono ishrane je doručak.

Doručak je najbitniji obrok u toku dana jer daje potrebnu energiju za predstojeći dan, poboljšava koncentraciju i memoriju, sprečava od mnogobrojnih bolesti i skida suvišne kilograme.

U ranim jutarnjim časovima, kada je organizam prilagođen, a želudac u potpunoj sposobnosti da vari hranu, naš jelovnik bi trebalo da se sastoji iz kombinacije masti, belancevina i sporih šecera (žitarica).
Za postizanje najboljeg efekta, doručak bi trebalo da bude pre 10h i da traje oko 30 minuta.

„Hrono ishrana se ne bazira na odricanju i izgladnjavaju, već na pravilno usklađenim obrocima.“

Najpozitivnija strana hrono ishrane je veliki izbor namirnica u jutarnjim časovima, većina onih koja bi u drugim dijetama ili načinima ishrane bila striktno zabranjena. Slobodno možete jesti pite, mafine, bureke… Sve dok su napravljeni od integralnog brašna.

Hrono doručak bi trebalo da bude jednostavan, sa nekoliko osnovnih namirnica. Preporučuje se da bude bogat ugljenih hidratima, mastima životinjstvog porekla, proteinima, mlečnim proizvodima.

Kao što je već pomenuto, doručak bi trebalo biti obilan i raznovrstan.
Izgrajte se sa namirnicama, jedite šta volite i budite sigurni da ste nakon njega siti. Ukoliko budete osetili glad u prepodnevnim časovima, razmislite o vašem jutarnjem obroku.

Pročitajte par predloga za pripremu vrhunskog jutarnjeg obroka:

• Tostirani integralni hleb, maslac (puter) i kiselo mleko
• Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom
• Pržena jaja sa prženom ili svežom šunkom, paradajz i beskvasni hleb
• Proja sa sirom (ako ne postoji problem sa prekomernom težinom)
  (Dr Ana Gifing – “Mala škola fiziologije”)

Nekoliko dobrih saveta:

• Tostirajte hleb kako biste smanjili aktivnost kvasca i pospešili mršavljenje
• Izbegavajte jogurt (moguće stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima)
• Musli i voćni jogurt (od kiselog mleka i bobičastog voća) se preporučuje povremeno za doručak, samo iz psiholoških razloga: neće nauditi, ali može doneti puno zadovoljstvo
• Praška šunka, pileće i ćureće grudi su dozvoljene, kao i svinjska i goveđa pečenica. Budite oprezni sa mesnim prerađevinama poput viršli, paštetama i nekim suhomesnatim proizvodima.
• Slobodno kombinujte namirnice iz zdrave hrane poput humusa, tahan paste i slično. U periodu posta ili u kombinaciji sa masnoćama životinjstvog porekla ovo može biti idealan doručak.
  (Dr Ana Gifing – “Mala škola fiziologije”)