Mentalno zdravlje zaposlenih više nije tema o kojoj se govori samo kada neko „pregori”. Sve više kompanija danas primećuje iste probleme: konstantan umor zaposlenih, pad motivacije, manjak fokusa, sve češći burnout i osećaj da ljudi, čak i kada su fizički prisutni na poslu, više nemaju energiju kao ranije.
Problem je što se stres na poslu često posmatra kao nešto „normalno” i očekivano. Previše sastanaka, stalne notifikacije, rad nakon radnog vremena i kultura konstantne dostupnosti postali su svakodnevica u mnogim timovima. Dugoročno, takav način rada ne utiče samo na zaposlene, već i na produktivnost, profitabilnost firme, atmosferu u timu i stabilnost cele kompanije.
Zbog toga mentalno zdravlje zaposlenih danas postaje mnogo više od HR teme ili povremenog wellbeing benefita. Sve više organizacija pokušava da pronađe održiviji način rada, kroz fleksibilnost, zdravije navike, bolju komunikaciju i veću podršku zaposlenima u svakodnevnom radu.
Šta sve utiče na mentalno zdravlje zaposlenih?
Mentalno zdravlje zaposlenih ne zavisi samo od privatnog života ili individualne otpornosti na stres. Način organizacije posla, kultura kompanije, očekivanja menadžmenta i svakodnevno radno okruženje mogu imati veliki uticaj na psihološko stanje zaposlenih.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), faktori poput preopterećenosti, dugog radnog vremena, manjka kontrole nad poslom, nesigurnosti zaposlenja i loše organizacione kulture spadaju među najčešće rizike za mentalno zdravlje na radu.
Hroničan stres i preopterećenost
Kada zaposleni duži vremenski period rade pod konstantnim pritiskom, bez dovoljno vremena za odmor i oporavak, stres može prerasti u ozbiljan problem. Poseban rizik predstavljaju prevelik broj zadataka, manjak zaposlenih u timu, stalna dostupnost van radnog vremena, prekovremeni rad, osećaj da „nikada nije dovoljno urađeno“ i nemogućnost pravog odmora.
WHO među glavnim psihosocijalnim rizicima na poslu navodi upravo prekomerno opterećenje, ubrzan tempo rada, nedostatak kontrole nad obimom posla i dugo ili nefleksibilno radno vreme.
Dodatno, istraživanja pokazuju da hroničan stres na poslu može dovesti do emocionalne iscrpljenosti, burnout-a, problema sa spavanjem, anksioznosti i pada produktivnosti.
Loša organizaciona kultura
Čak i kada posao sam po sebi nije previše zahtevan, način na koji je organizovan može negativno uticati na mentalno zdravlje zaposlenih.
Problemi se često javljaju u okruženjima gde postoje mikromenadžment, nejasna očekivanja, nedostatak podrške i komunikacije, autoritativan stil vođenja, kultura „uvek online“ i strah od greške ili postavljanja pitanja.
WHO kao značajne faktore rizika navodi negativnu organizacionu kulturu, ograničenu podršku kolega ili nadređenih, kao i nejasno definisane radne uloge.
APA dodatno ističe da zaposleni danas sve više vrednuju psihološku sigurnost, podršku menadžera i osećaj da kompanija zaista vodi računa o njima.
Osećaj pripadnosti i povezanosti sa timom
Na mentalno zdravlje zaposlenih mogu uticati i odnosi koje imaju sa kolegama i timom. Ljudi koji se osećaju izolovano, isključeno ili potpuno odvojeno od ostatka tima često lakše razvijaju osećaj nezadovoljstva, stresa i emocionalnog zamora.
Sa druge strane, kvalitetni međuljudski odnosi na poslu mogu doprineti većem osećaju podrške, poverenja i pripadnosti organizaciji.
Gallup istraživanja pokazuju da zaposleni koji imaju bliske odnose sa kolegama prijavljuju:
- veću angažovanost
- bolje zadovoljstvo poslom
- manji nivo stresa
- pozitivnije iskustvo tokom radnog dana
Dodatno, osećaj povezanosti sa timom često utiče i na motivaciju zaposlenih, komunikaciju i ukupnu atmosferu unutar organizacije.
Nedostatak balansa između posla i privatnog života
Granica između poslovnog i privatnog života postala je mnogo tanja nego ranije, posebno uz hibridni i remote rad. Iako mnogima donosi fleksibilnost, remote rad nije automatski benefit za sve zaposlene.
Kod velikog broja ljudi dolazi do brisanja granice između posla i odmora, produženog radnog vremena, osećaja da su stalno „na poslu“ i socijalne izolacije.
Studije pokazuju da rad od kuće može pozitivno uticati na fleksibilnost i uštedu vremena, ali istovremeno povećati rizik od anksioznosti, problema sa spavanjem, sedentarnog načina života i konflikta između poslovnih i privatnih obaveza.
Nedostatak osećaja kontrole i autonomije
Mentalno zdravlje zaposlenih može biti narušeno i kada ljudi imaju osećaj da nemaju kontrolu nad svojim radom, rasporedom ili prioritetima. Konstantne promene zadataka, nepredvidivi rokovi i manjak fleksibilnosti često stvaraju dodatni pritisak i osećaj iscrpljenosti.
Zaposleni koji nemaju mogućnost da organizuju svoj rad, stalno rade po hitnim prioritetima, nemaju dovoljno autonomije u donošenju odluka, osećaju da se od njih očekuje konstantna dostupnost i teško planiraju vreme za odmor i oporavak često prijavljuju viši nivo stresa i bržu emocionalnu iscrpljenost.
WHO među važnim faktorima rizika za mentalno zdravlje na poslu navodi upravo nedostatak kontrole nad organizacijom posla i obimom rada. Istraživanja takođe pokazuju da veći osećaj autonomije može pozitivno uticati na motivaciju i zadovoljstvo zaposlenih.
Nesigurnost posla i pritisak performansi
Dugoročna nesigurnost zaposlenja i konstantan pritisak performansi mogu značajno povećati nivo stresa kod zaposlenih. U okruženjima gde se od ljudi očekuju stalni rezultati, bez dovoljno prostora za odmor i oporavak, lakše dolazi do mentalnog zamora i emocionalne iscrpljenosti. Nerealna očekivanja, stalno poređenje performansi, strah od greške ili gubitka posla, osećaj da zaposleni moraju stalno da „dokazuju vrednost“ i nejasni kriterijumi za napredovanje ili evaluaciju rada mogu predstavljati ozbiljne psihosocijalne rizike na radnom mestu.
Izvori:
Kako loše mentalno zdravlje utiče na kompanije?
Mentalno zdravlje zaposlenih ima direktan uticaj na poslovne rezultate kompanije, organizacionu kulturu i dugoročnu stabilnost timova. Kada je stres na poslu hronično prisutan, posledice se često odražavaju na produktivnost, komunikaciju i zadržavanje zaposlenih.
Kompanije se najčešće suočavaju sa:
- padom produktivnosti i fokusa
- većim brojem bolovanja i odsustava
- burnout-om unutar timova
- manjom angažovanošću zaposlenih
- lošijom saradnjom i komunikacijom
- manjom motivacijom timova
- većim rizikom od grešaka i konflikata
- većim odlaskom zaposlenih
Dugotrajan stres i emocionalna iscrpljenost mogu negativno uticati i na atmosferu unutar organizacije, kvalitet liderstva i ukupno zadovoljstvo zaposlenih, što dodatno otežava zadržavanje ljudi na duže staze.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), depresija i anksioznost globalno uzrokuju oko 12 milijardi izgubljenih radnih dana godišnje.
Zbog toga sve više kompanija wellbeing zaposlenih posmatra kao deo dugoročne poslovne strategije, a ne samo kao dodatni benefit. Organizacije koje ulažu u zdravije radno okruženje, fleksibilnost i podršku zaposlenima često imaju stabilnije timove, bolje zadovoljstvo zaposlenih i manji rizik od burnout-a i odliva kadrova.
Izvori:
- WHO
- American Psychological Association
- SSRN – Does Employee Happiness have an Impact on Productivity?
Kako prepoznati da zaposlenima treba podrška?
Problemi sa mentalnim zdravljem na poslu ne pojavljuju se uvek naglo i očigledno. U praksi, mnogo češće dolazi do postepenog pada energije, motivacije i zadovoljstva poslom, koji vremenom može prerasti u ozbiljniji problem.
Važno je razumeti da povremeni stres ili loš dan nisu isto što i hronična emocionalna iscrpljenost. Ipak, kada određeni obrasci ponašanja traju duže vreme, mogu biti signal da zaposlenima treba veća podrška, bolja organizacija rada ili više prostora za odmor i oporavak.
Neki od najčešćih znakova uključuju:
- konstantan umor i manjak energije
- pad motivacije i angažovanosti
- probleme sa koncentracijom i fokusom
- razdražljivost i povećanu frustraciju
- povlačenje iz komunikacije i timskih aktivnosti
- češća odsustva sa posla
- osećaj emocionalne iscrpljenosti
- cinizam prema poslu i svakodnevnim obavezama
- burnout simptome poput osećaja preopterećenosti i mentalnog zamora
Kod nekih ljudi ovi simptomi mogu izgledati kao manjak motivacije ili lošija organizacija, iako je pravi problem dugotrajan stres i preopterećenost.
Šta kompanije mogu da urade za mentalno zdravlje zaposlenih?
Mentalno zdravlje zaposlenih ne poboljšava se jednom inicijativom ili povremenom radionicom. Najveći uticaj obično imaju svakodnevne stvari, poput načina komunikacije, organizacije posla, nivo podrške i kultura rada koju kompanija gradi dugoročno.
Konkretni primeri iz prakse pokazuju koliko je ovaj pristup važan. SHRM-ovo istraživanje iz 2024. godine na uzorku od preko 1.400 zaposlenih u SAD-u pokazalo je da 44% zaposlenih oseća burnout, 45% se oseća „emocionalno iscrpljeno”, a 51% navodi da se na kraju radnog dana oseća „potrošeno”. Ovi podaci ukazuju da problem više nije margina, već svakodnevica značajnog dela radne snage.
McKinsey Health Institute u svojim analizama burnout-a posebno ističe da kompanije često rešavaju pogrešan problem: ulažu u individualne wellbeing programe (aplikacije za meditaciju, vebinare o stresu) dok organizacioni faktori koji izazivaju stres ostaju nepromenjeni. McKinsey naglašava da liderstvo koje otvoreno govori o sopstvenim izazovima sa mentalnim zdravljem značajno smanjuje stigmu i gradi psihološki sigurniju kulturu, što je često efikasnije od bilo kog formalnog programa.
Drugim rečima, kultura i organizacija rada imaju ogroman uticaj. Ono što sledi su konkretne oblasti gde kompanije mogu napraviti razliku.
Fleksibilnost može smanjiti svakodnevni stres
Rigidan način rada i konstantan pritisak često dodatno povećavaju mentalni zamor zaposlenih. Sa druge strane, određeni nivo fleksibilnosti može pomoći ljudima da lakše organizuju posao, privatne obaveze i vreme za odmor.
To ne znači nužno manje rada, već održiviji način rada.
Kompanije danas sve češće uvode fleksibilnije radno vreme, mogućnost hibridnog rada, realnije rokove i očekivanja, pravo na pauzu i odmor i više autonomije u organizaciji zadataka.
WHO preporučuje upravo organizacione promene koje smanjuju psihosocijalne rizike i pomažu zaposlenima da imaju bolju kontrolu nad svojim radom i opterećenjem.
Kultura „uvek dostupnih zaposlenih” dugoročno nije održiva
U mnogim kompanijama i dalje postoji neformalni pritisak da zaposleni budu stalno dostupni: odgovaranje na poruke nakon radnog vremena, konstantne notifikacije i osećaj da se posao nikada potpuno ne završava.
Takvo okruženje može povećati mentalni zamor, osećaj preopterećenosti, probleme sa koncentracijom i rizik od profesionalnog sagorevanja..
Zdravija kultura rada podrazumeva i jasnije granice između posla i vremena za oporavak.
Edukacija menadžera
Način na koji menadžeri komuniciraju sa timovima često direktno utiče na nivo stresa unutar organizacije. Podrška, jasna komunikacija i psihološka sigurnost mogu napraviti veliku razliku u svakodnevnom radu zaposlenih.
Zbog toga mnoge kompanije ulažu u edukaciju menadžera kako bi lakše prepoznali znakove burnout-a i stresa, vodili otvorenije razgovore sa zaposlenima, razvijali empatiju i aktivno slušanje, smanjili stigmu oko mentalnog zdravlja i gradili zdraviju atmosferu u timu.
WHO posebno ističe važnost treninga menadžera za prepoznavanje emocionalnog distresa i razvoj interpersonalnih veština poput otvorene komunikacije i aktivnog slušanja.
Zaposlenima je potreban prostor za oporavak, ne samo produktivnost
Produktivnost i wellbeing ne moraju biti suprotstavljeni. Naprotiv, dugoročno održivi timovi obično imaju više prostora za odmor, oporavak i zdravije rutine.
To može uključivati podsticanje redovnih pauza, fizičku aktivnost, aktivnosti van kancelarije, programe podrške zaposlenima i više kretanja tokom radnog dana.
Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost i različiti programi mogu pozitivno uticati na nivo stresa, burnout i opšte zadovoljstvo zaposlenih.
Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj
Mentalno zdravlje na radnom mestu zavisi i od svakodnevnih navika koje utiču na energiju, san i opšte stanje organizma. Upravo zato fizička aktivnost sve češće postaje deo strategija za očuvanje zdravlja i zadovoljstva zaposlenih.
Istraživanja pokazuju da redovno kretanje i fizička aktivnost mogu pozitivno uticati na:
- nivo stresa
- raspoloženje i energiju
- kvalitet sna
- koncentraciju i fokus
- osećaj anksioznosti
- kvalitet svakodnevnog funkcionisanja
Studije takođe pokazuju da fizička aktivnost može doprineti boljem kvalitetu sna, smanjenju stresa i poboljšanju fokusa i kognitivnih funkcija, uključujući pažnju, pamćenje i donošenje odluka.
Važno je naglasiti da zdravije navike ne moraju izgledati isto za sve zaposlene. Nekome će više prijati trening snage ili teretana, nekome joga, pilates, plivanje, borilačke veštine ili laganije aktivnosti koje pomažu da napravi mentalni reset nakon posla.
Zbog toga kompanije danas sve češće zaposlenima omogućavaju fleksibilniji pristup fizičkoj aktivnosti, rekreaciji i sadržajima koji podstiču zdraviji balans između posla i privatnog života.
Benefiti poput Fitpass-a pokušavaju upravo to: da zaposlenima olakšaju pristup različitim aktivnostima i zdravijim rutinama koje se lakše uklapaju u svakodnevni život, bez pritiska da svi imaju isti pristup odmoru, treningu ili oporavku.Ostvari saradnju sa Fitpassom
"*" indicates required fields
Izvori
PubMed – Role of Physical Activity on Mental Health and Well-Being: A Review
PubMed – Mental Health and Work: A Systematic Review of the Concept
PubMed – Mental health and well-being at the workplace
FAQs
Da li je stres na poslu uvek loš?
Ne nužno. Kratkotrajan pritisak može nekada delovati motivišuće, ali problem nastaje kada stres postane hroničan i kada zaposleni nemaju dovoljno vremena za odmor i oporavak.
Šta je presenteeism?
Presenteeism označava situaciju kada su zaposleni fizički prisutni na poslu, ali zbog stresa, profesionalnog sagorevanja ili mentalne iscrpljenosti imaju smanjenu koncentraciju, energiju i produktivnost.
Da li remote rad može uticati na mentalno zdravlje?
Da. Iako mnogima donosi fleksibilnost, rad od kuće može otežati odvajanje posla od privatnog života, povećati mentalni zamor i dovesti do osećaja da zaposleni nikada nisu potpuno “offline”.
Kako HR može pomoći u prevenciji burnout-a?
HR može pomoći kroz fleksibilnije politike rada, edukaciju menadžera, otvoreniju komunikaciju, wellbeing benefite i stvaranje kulture u kojoj zaposleni imaju prostor za odmor, podršku i zdravije radne navike.