Iliti – zašto se u poslednje vreme konstantno osećate umornim? Sindrom hroničnog umora kao što sam naziv govori je sindrom, odnosno stanje konstantne fizičke i psihičke iscrpljenosti za koju ne postoji konkretan uzrok. Zapravo, ovo stanje je posledica nekoliko faktora i može trajati i duže od šest meseci. Čak i godinama. Zbog toga postoji dilema oko toga da li hroničan umor spada u bilo koje medicinsko stanje. Možda univerzalni odgovor za pojavu hroničnog umora jeste savremen način života, gde važi univerzalna relacija: hroničan umor = hroničan, dugotrajan stres.
Pored stresa, na naš nivo energije sve više utiču i vremenske prilike koje se poslednjih godina često menjaju iz dana u dan. Nagli pad temperature, povećana vlažnost vazduha ili duži period tmurnog vremena mogu doprineti osećaju iscrpljenosti, jer organizam pokušava da se prilagodi promenama u spoljašnjoj sredini.
Redovna fizička aktivnost igra važnu ulogu u borbi protiv hroničnog umora, jer poboljšava cirkulaciju, podiže nivo energije i smanjuje negativne efekte vremenskih promena na raspoloženje i telo.
Ukoliko ste vlasnik/ca personalizovane FitPass kartice, sigurno znate da u skupu od 650 sportskih objekata možete izabrati onaj u kojem ćete se najbolje osećati po pitanju fizičke aktivnosti i uopšteno – rekreacije.
Medicinski razlozi hroničnog umora (pored nedovoljnog broja sati spavanja):
#1 Anemija
Sigurno ste na ovaj ili onaj način imali dodira sa anemijom, ili barem nekim njenim blažim oblikom. Ukoliko imate osećaje konstantnog umora preko dana, hladno vam je, kratkog ste daha i vrti vam se u glavi – znači da ste anemični. Procenjuje se da je skoro 5 miliona Amerikanaca anemično. Najčešći uzroci uključuju nedostatak gvožđa, trudnoća i stresni periodi. Ukoliko niste sigurni, izvadite krv kod lekara, koji će vam na osnovu rezultata preporučiti određen režim ishrane ili dodatke prehrani. Gvožđe u crvenom mesu ili plodovima mora se izuzetno preporučuju. Na taj način ćete spojiti zdravo i korisno, a i postepeno ćete rešavati ove zdravstvene probleme.
Osobe koje imaju problem sa anemijom mogu biti posebno osetljive na nagle vremenske promene, jer smanjen nivo hemoglobina znači i slabiji prenos kiseonika, što dodatno pojačava osećaj umora u periodima kada se vreme menja.
#2 Apneja
Apneja zvanično predstavlja kratkotrajni prekid disanja ili pauzu u disanju koja traje duže od 3, a kraće od 10 sekundi. Tada istovremeno dolazi do kratkotrajnog pada krvnog pritiska, bledila i usporenog rada srca. Ovaj poremećaj dovodi do povećanja rizika od moždanog udara i malignih oboljenja. Naš najtopliji savet jeste da posetite lekara kako bi vam odredio pravilnu terapiju. Velika mogućnost jeste situacija u kojoj imate ovaj poremećaj, ali niste svesni da vam se to dešava. Simptomi apneje često se pogoršavaju tokom vlažnih i hladnih perioda, jer su disajni putevi dodatno opterećeni. To može doprineti još lošijem kvalitetu sna i izraženijoj dnevnoj iscrpljenosti.
#3 Anksiozna i depresivna stanja
Depresija i anksioznost su iscrpljujući. U istraživanju od 2018. godine, umor i stres su zahvatili više od 90% svetske populacije. Čak i blaži oblici ovih stanja mogu učiniti da se osećate umorno. Problemi sa spavanjem, uključujući i loš kvalitet života su simptomi depresije. Osim umora, ljudi usled hroničnog stresa takođe doživljavaju tugu, gubitak volje, probleme sa koncentracijom i imaju slab apetit. Vremenske prilike mogu snažno uticati na mentalno stanje. Duži period bez sunčeve svetlosti, česte promene vremena i manjak vitamina D doprinose razvoju sezonskog umora koji dodatno pojačava simptome anksioznosti i depresije.
Za svaki zdravstveni problem postoji rešenje. Stoga, nemojte se libiti da ćutite o svom stanju, već potražite savet i bilo koju vrstu podrške.
#4 Problemi sa tiroidnom žlezdom
Nepravilan rad štitne žlezde može biti razlog zašto ste stalno umorni. U slučaju pojave hipetireodizma (posledica nedovoljne proizvodnje, nedovoljnog dejstva ili neadekvatne raspodele hormona štitne žlezde), ona usporava sve metaboličke procese. Hipetireodizam može, između ostalog, da prouzrokuje loše spavanje, gojaznost, suvu kožu, slabost mišića i depresivna stanja. Nemojte se igrati po pitanju ovog zdravstvenog problema, već kod nadležnog endokrinologa utvrdite koja terapija vam je neophodna kako biste se što pre osećali bolje.
Osobe sa neadekvatnim radom tiroidne žlezde često primećuju pogoršanje simptoma tokom hladnijih meseci, jer je organizmu potrebno više energije da bi održao normalnu telesnu temperaturu, što dodatno povećava osećaj umora.
Vremenske prilike koje najviše utiču na hroničan umor
Promene u spoljašnjim uslovima ponekad utiču na telo jednako snažno kao i stres ili manjak sna. Kada vreme varira iz dana u dan, organizam mora da se prilagodi, što može izazvati umor, pospanost i pad koncentracije. Nekim ljudima ove promene smetaju više nego drugima, posebno ako već imaju osetljiv nervni sistem ili druge zdravstvene tegobe.
Najčešći vremenski faktori koji doprinose hroničnom umoru su:
- Nagli pad atmosferskog pritiska – najčešći krivac za pospanost, glavobolje, težinu u telu i mentalnu maglu.
- Visoka vlažnost vazduha – usporava disanje i cirkulaciju, zbog čega telo troši više energije na osnovne funkcije.
- Hladno i vetrovito vreme – organizam troši dodatnu energiju na održavanje telesne temperature, što dovodi do bržeg zamora.
- Dug period tmurnog i oblačnog vremena – manjak svetlosti smanjuje nivo serotonina, pa se javlja osećaj iscrpljenosti i neraspoloženja.
- Ekstremna toplota – telo je opterećeno pokušajem da se ohladi, što izaziva pad energije i usporenost.
- Sezonske promene (proleće/jesen) – prelazni periodi su najteži, jer se telo stalno prilagođava promenama temperature, svetlosti i vlažnosti.
Ovakve situacije ne uzrokuju hroničan umor same po sebi, ali ga mogu pojačati, produžiti ili učiniti vidljivijim, posebno ako već postoji manjak sna, stres ili zdravstveni problem koji nije otkriven.
Šta možete uraditi kada vreme utiče na vaš umor?
Kada loše vreme utiče na nivo energije, dovoljno je uvesti nekoliko malih prilagođavanja da biste se osećali bolje. Prvi korak je povećanje unosa vode, jer hidratacija direktno utiče na budnost. Takođe, čak i kraće izlaganje dnevnom svetlu poboljšava raspoloženje i smanjuje osećaj težine.
Ovde pomaže i nekoliko jednostavnih stvari:
- kratka šetnja,
- hrana koja utiće na energiju (proteini, zdrave masti),
- ustaljen ritam spavanja.
Ovo su sitnice, ali telo ih oseti vrlo brzo.
Kako fizička aktivnost ublažava uticaj vremenskih prilika na umor?
Fizička aktivnost ima direktan efekat na raspoloženje i nivo energije, posebno u periodima kada loše vreme utiče na organizam. Kada se pokrenemo, cirkulacija se ubrzava, mišići dobijaju više kiseonika, a mozak proizvodi hormone zbog kojih se osećamo budnije i stabilnije.
Najviše pomažu aktivnosti koje lagano podignu puls, kao što su: plivanje, lagani kardio, brža šetnja, masaža, joga i istezanje.
Ne moraju biti intenzivne, bitno je da pokrenu telo, jer i 20 minuta aktivnosti može potpuno promeniti osećaj tokom tmurnog dana.
Pogledajte spisak bazena u Beogradu koje možete koristiti kao vlasnik Fitpass kartice.
Često postavljena pitanja
Koji vitamini najviše pomažu kod hroničnog umora?
Najkorisniji su vitamin D, B12 i folna kiselina, jer direktno utiču na energiju, nerve i imunitet. Manjak ovih vitamina vrlo često izaziva dugotrajan umor.
Postoji li čaj koji može ublažiti simptome hroničnog umora?
Da – zeleni čaj, đumbir, matičnjak i čaj od nane najčešće pomažu jer osvežavaju, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju napetost.
Da li postoji lek koji se zaista preporučuje kod hroničnog umora?
Ne postoji univerzalan lek. Terapija zavisi od uzroka – nekada je potrebno uzimati vitamine, ponekad lečiti anemiju, štitnu žlezdu ili san. Zato je pregled najvažniji.
Kako izgleda prirodno lečenje hroničnog umora i da li je efikasno?
Efikasno je ako se radi dosledno: kvalitetan san, lagana fizička aktivnost, pravilna ishrana, smanjenje stresa i boravak na dnevnom svetlu. Telo najbolje reaguje na rutinu.
Šta najčešće izaziva hronični umor i kako prepoznati pokretače?
Najčešći uzroci su nedostatak sna, stres, hormonski disbalans, anemija, manjak vitamina i loš ritam života. Ako se umor javlja bez razloga i traje nedeljama, vreme je za pregled.
Zašto hronični umor često dolazi zajedno sa pospanošću?
Zato što telo troši previše energije da bi održalo osnovne funkcije. Kada se hormoni, vitamini ili san poremete, pospanost je prirodna posledica.
Zbog čega se uz hronični umor javlja malaksalost i slabost u mišićima?
Najčešće zbog loše cirkulacije, manjka kiseonika u tkivima, anemije ili nedostatka magnezijuma i vitamina D, koji direktno utiču na rad mišića.
Postoji li način da se ublaži brže nego uobičajeno?
Da – najbrže pomaže kombinacija hidratacije, lagane fizičke aktivnosti, kratke šetnje, izlaganja dnevnom svetlu i obroka bogatih proteinima. Ovo stabilizuje energiju u roku od jednog dana.
Kako razlikovati hronični umor od simptoma depresije?
Ako se uz umor pojavljuju bezvoljnost, tuga, gubitak interesovanja ili poremećen san, moguće je da je u pitanju depresija. Ako umor postoji, ali raspoloženje nije znatno promenjeno, verovatniji je fizički uzrok.
Koliko hroničan umor utiče na imunitet?
Znatno. Dugotrajna iscrpljenost slabi odbrambene mehanizme tela i povećava sklonost ka infekcijama, prehladama i oporavku koji duže traje.
Da li ovo stanje može biti povezan sa nedostatkom vitamina i minerala?
Može. Manjak vitamina D, B12, folne kiseline, magnezijuma ili gvožđa vrlo često dovodi do dugotrajnog umora.
Da li preteran unos kofeina može pogoršati stanje?
Da. Kofein daje kratkotrajni boost, ali kada se koristi previše, dovodi do kontraefekta – pada energije, nesanice i iscrpljenosti.
Može li dugotrajno sedenje doprineti stalnom umoru?
Da. Sedenje usporava cirkulaciju, utiče na hormonsku ravnotežu, disanje i nivo kiseonika, što direktno povećava osećaj umora tokom dana.
Da li postoji veza između varenja i stalnog umora?
Postoji. Problemi sa crevima, intolerancije na hranu i spor metabolizam često utiču na nivo energije i stvaraju osećaj stalne iscrpljenosti.
I na kraju…
…ukoliko shvatite da nijedan od ovih prethodnih razloga nije uzrok vašeg konstantnog umora, ne postavljajte sami sebi dijagnozu, već pravac kod doktora koji će vam pomoći da svoje zdravstveno stanje poboljšate na najefikasniji mogući način. A za svaku ostalu vrstu podrške, stojimo vam na raspolaganju.
Izvori: