U Fitpassu verujemo da wellbeing nije samo individualna stvar – on je i važan deo kulture rada i zdravlja timova. Kada se zaposleni osećaju dobro, imaju energiju, podršku i balans, tada su i timovi otporniji, saradnja je kvalitetnija, a organizacije dugoročno uspešnije.
Zato se Fitpass ne bavi wellbeingom samo kroz fizičku aktivnost, već i kroz razgovore o mentalnom zdravlju, stresu i načinu na koji kompanije mogu da podrže svoje zaposlene.
Jedna od tema koja se sve češće otvara u modernom poslovnom okruženju jeste burnout – sindrom sagorevanja na poslu. Šta je zapravo burnout, kako ga prepoznati i šta organizacije mogu da urade da ga spreče?
O tome smo razgovarali sa Dragom Šapić, psihološkinjom u organizaciji PIN i istraživačicom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U svom radu bavi se temama profesionalnog stresa, sagorevanja na poslu i psihološke podrške zaposlenima, kao i razvojem programa koji pomažu pojedincima i organizacijama da izgrade zdravije radno okruženje.
Burnout i mentalno zdravlje na poslu
Kako biste definisali burnout i po čemu se razlikuje od stresa?
Burnout kao termin u naučnoj literaturi označava sindrom različitih simptoma povezanih sa obavljanjem posla koji ima visok stepen emocionalne uključenosti. Prvobitno se najviše proučavao u pomažućim profesijama, poput zdravstva i obrazovanja, gde postoji intenzivan rad sa ljudima.
Sagorevanje kao sindrom obuhvata tri ključna simptoma:
- emocionalnu iscrpljenost – prekomeran umor i nedostatak energije
- depersonalizaciju ili cinizam – emocionalno udaljavanje od kolega i posla
- smanjen osećaj lične efikasnosti – osećaj nedovoljne kompetentnosti i vrednosti
Burnout se smatra krajnjom posledicom hroničnog profesionalnog stresa koji nije na vreme prepoznat i adresiran.
Važno je naglasiti da nisu svi ljudi koji doživljavaju stres u burnoutu, ali mogu biti na putu ka njemu.
Danas se ovaj fenomen istražuje i u sektorima poput IT-ja i korporativnog menadžmenta, gde se burnout često posmatra kao posledica disbalansa između zahteva posla i resursa koje osoba ima na raspolaganju.
Kako burnout utiče na timsku dinamiku i produktivnost?
Nije retkost da ljudi dođu do „tačke pucanja“, nakon koje moraju da odu na bolovanje.
Oporavak od burnouta može biti dugotrajan proces i često uključuje nekoliko faza:
- akutnu fazu odmora i emocionalne stabilizacije
- kognitivnu restrukturaciju – promenu odnosa prema sebi i poslu
- ponovno prilagođavanje radnom okruženju
„Razmislite koliko dugo su trajali uslovi koji su doveli do vašeg stanja – nije neobično da će i oporavak trajati dugo.“
Burnout utiče ne samo na pojedinca već i na tim. Produktivnost opada, a oporavak zavisi od mnogih faktora – karakteristika posla, ličnih kapaciteta, ali i organizacione kulture.
Zato je izuzetno važna kultura prihvatanja i podrške, koja može pomoći i u oporavku i u prevenciji.
Rano prepoznavanje burnouta
Koji su prvi znaci burnouta koje ljudi primete kod sebe?
Važno je razumeti da odgovornost za burnout nije samo na pojedincu – već i na organizaciji.
Ipak, pojedinac je taj koji najranije može primetiti promene kod sebe.
Simptomi se često pojavljuju u tri oblasti:
Emocionalni simptomi
- osećaj otupelosti
- razdražljivost
- cinizam i sarkazam
- udaljavanje od drugih ljudi
Kognitivni simptomi
- teškoće sa koncentracijom
- povećan broj grešaka
- pad motivacije
Fizički simptomi
- hronični umor
- nesanica
- glavobolje
- problemi sa apetitom
- oslabljen imunitet
„Burnout nekada traje veoma dugo pre nego što bude prepoznat i adresiran.“
Zato je edukacija zaposlenih o ovim simptomima jedan od ključnih koraka koje kompanije mogu da preduzmu.
Kakvu ulogu fizička aktivnost i briga o telu imaju u prevenciji burnouta?
Fizička aktivnost ima veoma važnu ulogu u prevenciji i ublažavanju posledica burnouta.
Naučna istraživanja pokazuju da vežbanje može pomoći u smanjenju emocionalne iscrpljenosti, jednog od glavnih simptoma sagorevanja.
Međutim, postoji i zanimljiv paradoks.
Osobe koje su najiscrpljenije često imaju najmanje motivacije za fizičku aktivnost.
Zato je lakše osobama koje već imaju naviku vežbanja – jer su već razvile mehanizam nagrađivanja kroz lučenje endorfina koji poboljšavaju raspoloženje.
Pored fizičke aktivnosti, korisni mogu biti i:
- pažnja prema ishrani
- mindfulness vežbe
- meditacija
- fokus na telo i prisutnost u trenutku
Sve ove prakse pomažu da se smanji osećaj preopterećenosti i poveća kapacitet za nošenje sa stresom.
Uloga HR-a i lidera
Kako HR može prepoznati da je zaposleni na ivici sagorevanja?
Rani znaci burnouta mogu uključivati:
- pad energije i motivacije
- cinizam prema poslu
- povećan broj grešaka
- razdražljivost
- promene u odnosima sa kolegama
Posebnu pažnju treba obratiti na zaposlene u periodima visokih zahteva, organizacionih promena ili ličnih životnih stresova.
Kao što posao nosimo kući, tako i privatan život donosimo nazad na posao.
U jednom pilot istraživanju sa osobama koje su prošle kroz burnout, ispitanici su kao glavne uzroke navodili:
- preopterećenost poslom
- nedostatak podrške i kolegijalnosti
- toksičnu atmosferu
- probleme sa balansiranjem privatnog i poslovnog života.
Koju ulogu lideri imaju u prevenciji burnouta?
Autentičnost je ključna.
Ponekad kompanije nude psihološku podršku zaposlenima, ali u isto vreme imaju radno opterećenje koje to čini praktično neizvodljivim.
Za takve prakse postoji i termin:
carewashing – kada organizacija komunicira brigu o zaposlenima, ali je ne sprovodi u praksi.
Prava podrška podrazumeva da zaposleni imaju resurse, vreme i sistem podrške koji mogu da koriste.
Kultura organizacije ne može istovremeno da promoviše poruke:
- „rad, rad i samo rad“
i - „vodite računa o sebi“.
Za prevenciju burnouta potrebna je fleksibilnost i razumevanje različitih potreba ljudi u timu.
Koje konkretne korake organizacije mogu uvesti kao prevenciju?
Neki od koraka koji mogu pomoći su:
- redovni check-up razgovori o profesionalnom stresu
- 1-na-1 sastanci sa zaposlenima
- sistemi peer podrške
- jasna komunikacija očekivanja i prioriteta
- kultura u kojoj je traženje pomoći prihvaćeno
Pored toga, benefiti koji podržavaju psihofizički wellbeing mogu imati važnu ulogu u prevenciji sagorevanja.
To mogu biti:
- psihološko savetovanje
- psihoterapija
- sportske aktivnosti
- boravak u prirodi
- timske radionice
- Fitpass i pristup različitim sportskim i rekreativnim aktivnostima
Burnout nije samo individualni problem – on je signal da nešto u radnom okruženju nije održivo na duže staze.
Kompanije koje žele zdrave, motivisane i produktivne timove sve više ulažu u programe koji podržavaju mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih.
Jedan od jednostavnih, ali efikasnih koraka može biti i omogućavanje zaposlenima lakog pristupa fizičkoj aktivnosti i rekreaciji.
Upravo zato mnoge organizacije svojim timovima obezbeđuju Fitpass – benefit koji zaposlenima omogućava da pronađu aktivnost koja im prija, smanje stres i naprave balans između posla i brige o sebi.
Jer kada su ljudi dobro – dobri su i timovi, i organizacije.