Sezona virusa, a samim tim i prehlade i gripa može da traje tokom cele godine. Pripremite svoj organizam na vreme i ojačajte ga kako biste se odbranili od nastupajućih oboljenja. Izborite se zdravom hranom protiv prehlada uz pomoć prirodnih namirnica koje možete lako nabaviti i pripremiti.
Oslabljen imunitet doprineće razvijanju prehlade. Nemojte čekati da vas virus sustigne, izborite se zdravom hranom protiv prehlada na vreme! Pročitajte koje namirnice će unaprediti zdravstveno stanje i očuvati ga tokom hladnih dana.
Šta je bitno zapamtiti?
Ne smete zaboraviti sebe, ustalite neku svoju rutinu i pronađite način da unapredite vaše zdravlje. Na spomen vitamina prva asocijacija jeste zdravlje i njihov neograničen unos u naš organizam. Međutim, postoje određene tvrdnje. Naime, vitamini kao organska jedinjenja koje naš organizam ne može da apsorbuje, već moraju da se unose kroz hranu. U nastavku se nalaze neke od najvažnijih sastojaka koje moramo unositi ne samo tokom hladnijeg perioda, već tokom cele godine:
Vitamin D
Ovo je vitamin koji je ključan u tome da održi vaš imuni sistem pod kontrolom, odnosno da ostane jak tokom perioda gripa i prehlada. Vitamin D je našem organizmu takođe potreban za regulisanje nivoa energije, da očuva srce, i potpomogne jačanje kostiju. Za razliku od drugih, vitamin D se proizvodi u organizmu pod uticajem direktnih sunčevih zraka, koji se uglavnom vezuju za letnji period, što znači da je tokom jesenjih i zimskih dana ovaj vitamin u deficitu. Nivo vitamina D možemo povećati ishranom. Najviše ga ima u žumancu, puterima, mleku i klicama. Istraživanja preporučuju da se od suplemenata uzima vitamin D3 koji je najsličniji prirodnom vitaminu D koji se aktivira u organizmu sunčanjem.
Vitamin A
Ovaj vitamin zapravo predstavlja skup nutrijenata koji čine takozvani retinoidi i karotenoidi (najznačanjiji je beta-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A). On je poznat kao jak antioksidans koji čuva imunitet, zdravlje i izgled vaše kože, štiti telo od infekcija i čuva zdravlje vaših očiju. Unosite ga kroz različito povrće i voće, počevši od sirove šargarepe, kelja, zelene salate, graška, kukuruza i sve omiljenije bundeve. Takođe, smokve, pomorandže, ananas, borovnice, maline su voćke koje se moraju naći na vašoj trpezi. Kao i za ostale vitamine, nemojte preterivati u njegovoj konzumaciji, pogotovo ako ih uzimate u vidu dodataka prehrani.
Grupa vitamina B
Ova celokupna skupina je odgovorna za funkcionisanje našeg organizma i imaju ulogu stvaranja energije neophodne baš za to funkcionisanje. U ovu grupu spadaju vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B5 (pantontenska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B7 (biotin), vitamin B9 (folna kiselina) i vitamin B12 (kobalamin). Najveća preporuka jeste uzimanje ovih kompleksa putem hrane i to: ribe, mleka, jaja, žitarica, orašastih plodova, lisnatog zelenog povrća, pirinča i pekarskog kvasca. Osim što čuva celokupan kardiovaskularni sistem, vitamin B ublažava simptome PMS-a i poboljšava pamćenje, pa se zato preporučuje studentskim generacijama i svima koji rade na pozicijama koje zahtevaju veliki mentalni i umni napor. Samo vodite računa da ih unosite svakodnevno, ali ne preterujte i ne unosite ih u količinama koje su veće od preporučenih na dnevnom nivou.
Vitamin E
Vitamin o kojem se malo zna, ali njegova svojstva po naše zdravstveno stanje je nemerljivo. Naime, za njega se odmah vezuje asocijacija na rešenje svih ”ženskih” bolesti, a posebno u oblasti dermatologije. U prirodnom stanju, putem ishrane možete ga naći u: biljnim uljima, grašku, piletini, ribi, džigerici, slatkom krompiru, suncokretovom semenu, kikirikiju, orasima, brašnu, jajima, mesu, zelenom povrću i cerealijama.
Vitamin C
Toliko prepoznatljiv jer direktno utiče na podizanje imuniteta, a značajni je čuvar vašeg respiratornog i kardiovaskularnog sistema kada na scenu stupe virusi i prehlade. Nazivaju ga još i najvažnijim vitaminom za vaše zdravlje. Važan je u procesu zarastanja rana i površnih povreda, čuva desni i zubnu gleđ, smanjuje stres, zajedno sa folnom kiselinom i grupom vitamina B učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca (a ona prenose kiseonik do naših pluća), smanjuje verovatnoću pojave karcinoma, pospešuje rad ostalih vitamina i hranljivih sastojaka, a naročito se preporučuje unos vitamina C pušačima. Na dnevnom nivou, preporučene doze za muškarce i žene jeste 75-90 mg, trudnice i dojilje 100 mg. Najbogatiji izvori vitamina C su voće i povrće: citrusna voća (pomorandže, limun, mandarine, grejp), višnje, ribizle, mango, ananas, papaja, kivi, šišak, kupus, krompir, lisnato povrće, paprika zeleno povrće.
Vitamin K
Ovaj vitamin ima izuzetno važnu ulogu u zgrušavanju krvi, pa posledično njegov nedostatak može prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. On se prirodnim putem unosi hranom i to iz kupusa, spanaća, karfiola, prokelja, paradajza, graška, šargarepe, krompira, džigerice, jaja, a često se preporučuje i konzumacija koprive, bilo da je putem čaja ili kuvanog jela.
Recept za podizanje imuniteta:
Nikada nije na odmet recept koji će polako, ali uspešno doprineti povećanju vašeg imuniteta i zdravlju uopšte. Bake, nane i mame su nam prenele one male, ali značajne recepte koji su po jednostavni za pravljenje, a predstavljaju blagodet za vaš organizam. Evo jednog u nastavku.
Za ovaj napitak su vam neophodni:
* jedan đumbir srednje veličine
* dva limuna
* dve glavice (ne čena) belog luka
Sve sastojke oljuštiti, oprati i očistiti (limun oguliti do kraja). Sve izblendati kako biste dobili kašu. Zatim, u litar ipo vode sipati ovu smešu i do samog vrenja čekati (to jest kada krene da vri skinuti sa ringle). Procediti u flašu i sačekati da odstoji 24h. Kad odstoji, svako jutro barem pola sata pre jela popiti čašicu ovog napitka. Čuvati flašu na tamnom mestu.