Velike promene koje nam je donela pandemija korona virusa, počevši od izmenjene svakodnevnice, preko rada od kuće, pa do povećane brige kako za sopstveno, tako i za zdravlje najbližih, dovele su i do promena u našem psihičkom zdravlju, tako da smo danas odlučili da porazgovaramo sa stručnjakom vezanim upravo za tu oblast.
Dragana Jovanović-Boka, psihoterapeut i sertifikovani transakcioni analitičar, pomogla nam je da razumemo šta se to dešava sa nama samima u kriznim periodima poput ovog i prezentovala praktične savete za očuvanje psihičkog zdravlja.
Koje su karakteristike psihičkog stanja većine ljudi sa ovog prostora u doba pandemije?
Mentalno stanje ljudi je značajno ugroženo jer su bazična sigurnost i sloboda kretanja narušeni. Normalni odgovor ljudi na produženo stanje stresa je pokušaj primene strategija koje su bile uspešne u ranijim živonim situacijama poput socijalnog kontakta, odlaženja u različite interesne grupe, fizičkih aktivnosti, provođenja kvalitetnog vremena sa porodicom i prijateljima, postavljanja ciljeva, učenja novih veština. Neizvesnost uzrokovana situcijom sa Covidom je ugrozila bazičnu sigurnost i strah za sopstveni život i život nama bliskih ljudi, uticala je na promenu načina života i rada, kontakta sa porodicom i prijateljima. Upravljanje aspektima života koji su nam značajni zapravo je sada ograničena, što često dovodi do preispitivanja smisla dana, smisla posla, smisla života. Kolektivna traumatizacija je aktivirala ličnu nesigurnost. Primećen je porast anksioznosti i depresivnosti, kao i porast partnerskih i porodičnih konflikata.
Potebno je prilagoditi se na novonastale okolnosti i uticati na one stvari koje podižu kvalitet života koristeći resurse koji su nam na raspolaganju.
Koliko negativno utiče na psihu sedenje kod kuće odnosno izolacija?
U početku je ostanak kod kuće bio prirodni odgovor svakog čoveka u situaciji spoljne ugroženosti. Problem je što je to zatvorilo prirodni energetski tok kod čoveka koji je aktivan i kreće se, uspostavlja socijalne kontakte i ima dnevnu rutinu. Strah od rizika je uticala na kreiranje kućne izolacije gde su ljudi pokušali da nastave da žive, ali je to ubrzo prestalo da bude izvor zadovoljstva i izazvalo pasivnost, lenjost, inertnost. Finalni rezultat je veći porast straha i osećaj lične bespomoćnosti što je dalje uticalo loše na mentalno zdravlje i narušilo imunološki sistem.
Fizička izolacija je proizvela pogoršanje mentalnog stanja stanovništva. Čovek ima potrebu za socijalnim kontaktom i deo svojih potreba zadovoljava izvan svoje kuće i porodice. Sama zabrana utiče kod mnogih ljudi na buntovnost, ljutnju, veći nivo frustacije, što u nekih slučajevima proizvodi veći broj kolegijalnih, partnerskih ili porodičnih konflikata. Pritisak spolja se preneo na pritisak u porodični sitem. Neke statistike pokazuju čak i porast partnerskog nasilja.
Na koji način su psihičko zdravlje i fizička aktivnost povezani?
Kod čoveka su psiha i telo u stalnoj interakciji, zbog toga postoji poslovica u „zdravom telu zdrav je i duh“. Fizička aktivacija pomaže čoveku da ostane u kontaktu sa sobom, svojim unutrašnjim potrebama i da funkcioniše u realnosti. Ljudi se žale da osećaju pad voljnog momenta, da postaju lenji i da im je svaka aktivnost povremeno besmislena. Stoga je važno kreirati okolnosti za akivaciju voljnog momenta, a ona može da se izazove redovnim vežbanjem i promenom strukture dana svesno usmerene na zadovoljavanje potreba. Kroz fizičku aktivaciju odmaramo um, podstičemo vibraciju vitalnosti i kreiramo prostor za razvoj, ali se i oslobađamo viška tenzije i nagomilanih osećanja. Izbegavanje firzičkog kretanja dovodi do manjeg lučenja serotonina ili „hormona sreće“, narušava se biohemijska ravnoteža, što može dovesti do anksioznosti i depresije.
Koje vrste fizičke aktivnosti pogoduju ljudima sa ovim problemima?
Fizičke aktivnosti je potrebno uskladiti sa ličnim afinitetima i mentalnim stanjem osobe. U svakom slucaju je preporučljivo krenuti sa umerenijim fizičkim aktivnostima, odnosno postepeno ući u kondiciju. Potrebno je struktuirati dan na taj način da fizička aktivnost bude redovna aktivnost svakoga dana. U početku su otpori normalna reakcija, voljni momenat je nemoguće postići na samom početku. Zbog toga je potrebno krenuti, a telo će pozitivno iskustvo početi da memoriše kao značajnu promenu.
Da li treningom možemo dovesti na optimalni nivo anksioznost, depresiju itd?
Svakako fizička aktivnost može značajno pomoći da osoba ostane u kontaktu sa sobom i sa svojim realnim kapacitetima, samim tim je mantalno stanje manje ugroženo. Proizvodnja serotonina se direktno vezuje za vežbanje, izlaganjem sunčevim zracima i zdravom ishranom.
Zdravim osobama i mladim ljudima je potreban veći stepen fizičke aktivnosti. Jedan od razloga je veliki broj sati sedenja na poslu, emocionalna tenzija uzrokovana stanjem pandemije, potreba za socijalnom interakcijom. Vežbanje predstavlja intenzivni stimulus u kojem naše telo luči adrenalin što izaziva osećanje pune energije i vitalnosti. Ponavljanjem ovih aktivnosti, telo ostaje u formi, čime se mentalno stanje poboljšava.
Koji je recept za zauzdavanje straha od današnjice?
Strah je normalna reakcija na stresne okolnosti, a pandemija je ozbiljni faktor rizika. Ukoliko se ljudi ponašaju umereno, sa određenom tačkom opreza i zaštite, smanjuje se rizik od životne ugroženosti. Moramo se navići da planiramo kratkotrajno i da pokušamo da kreiramo svaki dan na način koji zadovoljava neku od naših autentičnih potreba.
Da li je porastao broj ljudi koji je zatražio pomoć od Vas tokom perioda pandemije?
Potreba za podrškom i normlizacijom situacije je sve veća i evidentiran je porast te potrebe i u državnim institucijama i privatnom sektoru. Imajući u vidu produženo stanje epidemije, očekuje se da će svaka osoba bar u nekom trenutku zatrebati psihološku pomoć. U vezi sa tim Savez psihoterapeuta Srbije je organizovao besplatnu psihološku telefonsku podršku za građane.
I za kraj koji su to saveti za obične ljude na koji način se nositi sa situacijom u kojoj se nalazimo?
Potrebno je ostvarivati bezbedne socijalne konakte i razgovarati o tome šta osećamo. Preporučuju se redovne fiziče aktivnosti kojima utičemo na sistem vitalnosti. Humor, kreativnost, aktivnosti koji aktiviraju radoznalost i učenje su takođe poželjni kako bi mozak stimulisali izabranim sadržajima. Pažnja prema drugima, humanost prema osetljivim ciljnim grupama i socijalna aktivacija, takođe pomažu dobrobiti u svom okruženju. Neka vrsta discipline u smislu kreiranja dana i prepoznavanja ličnih potreba utiču na optimalni balans mentalnih i fizičkih aktivnosti. I na kraju, prepoznavanje lepog oko nas i u nama, čuva duhovni princip smisla življenja.
Dragana Jovanović-Boka je sertifikovani transakcioni analitičar (CTA), Transakciono analitički psihoterapeut i savetnik, Core energetics praktičar, master pedagogije. Edukator je u Psihopolis institutu u obrazovanju psihoterapeuta i koautor je dvogodišnjeg programa u oblasti Organizacijske transakcione analize. Osnivač Agencije za trening, psihoterapiju i konsalting „Life coaching”. Član je Saveza društava psihoterapeuta Srbije, ITTA-Internacionalnog udruženja transakcionih analitičara, ATAS-Asocijacije transakcionih analitičara Srbije, kao i Komore socijalne zaštite RS. Više od 20 godina se usavršava i radi u oblasti psihoterapije i savetovanja.