Zamislite da se nestašni glasić nastani u glavi deteta i stalno šapuće o prerađenoj nezdravoj hrani punoj šećera. Svaki dan dete želi slatki doručak, sladoled, palačinke i pice. I tako se polako razvija problem sa težinom.
Kako dete odrasta, tako raste i glas u glavi. Prerasta u veliki problem koji zaokuplja dobar deo razmišljanja i delanja. Kilogrami i loš holesterol se gomilaju, a opsesija za masnom i prerađenom hranom pobeđuje nad uzdržanosti. Osećaji kajanja, samooptuživanja i poniženja postaju norma, dok medicinski radnici stalno ističu da bolesti povezane sa ishranom drastično napreduju.
Nezdrava zavisnost od hrane
Milioni ljudi širom sveta zavisni su od prerađene hrane koje je postala savremena pošast. Lako je uočiti simptome jer podsećaju na zavisnost od alkohola, ali medicinski radnici propuštaju da identifikuju samu zavisnost, dok su posledice lako uočljive.
Rezultat su milioni smrti koji se mogu povezati sa zavisnošću od hrane. To uključuje bolesti srca, dijabetes, moždani udar i gojaznost, a mogu biti propraćene i umorom, bolnim zglobovima, nesanicom, astmom, razdražljivim crevima i depresijom ili anksioznošću.
Prerađena hrana ne donosi dobro konzumentu. Zavisne moždane ćelije dominiraju u ponašanju odnosno potrazi za brzom hranom iznad bilo kog drugog prioriteta. Najmanje 1.800 Amerikanaca umre svaki dan od bolesti koje su povezane sa lošom ishranom. To je milion na svake dve godine.
Uzroci zavisnosti od nezdrave hrane
Prehrambena industrija koristi marketinški model koji je razvila duvanska industrija i koji se naziva “okružni” marketing. Prvo, trigeriju nagradne centre u mozgu skrivajući velike količine šećera, masti i soli u prerađenoj hrani.
Nakon toga stimulišu intenzivnu žudnju aktiviranjem zavisnih moždanih ćelija oglašavanjem i dostupnošću po izuzetno povoljnim cenama. Na primer, u prodavnici prehrambenih namirnica obično su to proizvodi ambalaža jarkih boja, višestruki mirisi koji izazivaju zavisnost, mnoštvo izbora, plesna muzika, hitne najave, besplatni uzorci, posebne cene, kuponi, impulsne kupovine na kasi, samo su neki od faktora koji kombinuju stvaranje gubitka kontrole. Istraživanje kaže da se 60% odluka o kupovini donosi nakon što kupac uđe u prodavnicu – pod intenzivnim bombardovanjem okidača žudnje za zavisnošću.
Istraživanja pokazuju da je zavisnost od prerađene hrane duboko usađena, jer započinje u ranom detinjstvu i uključuje mnogo supstanci sličnih hrani, propušta se prilikom lečenja i dijagnostifikovanja i pojačava marketinškim trikovima prehrambene industrije. Svi ovi faktori kombinuju komplikovanu zavisnost koju je teško lečiti.
Prehrambena industrija cilja čak i na vrlo malu decu, pa i na bebe slatkom prerađenom hranom. Počevši od 1980. u Americi broj reklama za prerađenu hranu subotom ujutru povećao se sa 160 na 560. Nickelodeon je ove reklame prenosio do 65 miliona američkih domaćinstava. Dečija gojaznost narasla je za 50%. U roku od 20 godina prekomerna težina i gojaznost svih Amerikanaca je porasla sa 45% na 70%. Danas preko 67% kalorija koje Amerikanci unesu tokom dana dolazi iz prerađene hrane koja deluje na mozak poput lekova koji izazivaju zavisnost.
Lečenje zavisnosti od hrane:
Teške zavisnosti su se u istoriji rešavale lečenjem boravkom u specijalnim ustanovama. Međutim, ovo nije rešenje za dve milijarde ljudi širom sveta koji boluju od gojaznosti i prekomerne težine. Zavisnost od droge i alkohola se lečila i u bolnicama, al ovaj način nije moguć za zavisnike od prerađene hrane.
Srećom ljudi mogu preduzeti određene korake. Kao i kod bilo koje druge zavisnosti, potrebno je preduzeti naredna četiri koraka kako bi započeli remisiju:
Prvi korak – Tačno definišite situaciju
Prejedanje je zavisnost slična zavisnosti od duvana. To znači da ima mnogo stvari koje ne čine prejedanje.
Prejedanje nije stvar detinjstva, genetike, samosabotaže, nedovoljnog truda ili lenjosti. To nije ni nedostatak volje niti motivacije. Ne predstavlja poremećaj ishrane kao što pušenje ne predstavlja poremećaj disanja. Prejedanje čini hiperaktivne ćelije koje nagradnim putevima u mozgu reaguju na prerađenu hranu. I to je sve.
Drugi korak – Steknite jasnu sliku o svim prednostima koje biste mogli da dobijete
Gubitak kilograma nije dovoljno dobar motivator. Informišite se detaljnije o istraživanjima koja pokazuju da je prerađena hrana povezana sa preko 100 mentalnih, emocionalnih i fizičkih poremećaja i ponašanja. To je bolja motivacija.
Treći korak – Steknite jasno razumevanje zašto sve što ste probali nije rezultiralo uspehom
Ni jedan od tih programa za mršavljenje se nije bavio zavisnošću od hrane na pravi način. Tako da niste doživeli neuspeh, samo niste probali pravi program. Niste krivi.
Četvrti korak – Potražite program koji je zasnovan na nauci i fokusiran na obnavljanje funkcija mozga
Potražite ljubaznost, strpljenje, razumevanje i evidenciju dugoročnog uspeha. Potražite program koji vas uči da prepoznate okidače zavisnosti.
Planiranje ishrane je jako važno. Ovo podrazumeva da se nauči kako pripremiti voće, povrće, skrob i proteine. Znanje u ovoj oblasti će vas naučiti kako da kupujete i skladištite ove vrste hrane tako da uvek imate zdrave mogućnosti za spremanje hrane.
Sledeća stavka je da se nauči kako da se upravlja vezama jer međuljudski stres predstavlja vodeći okidač za prejedanje. Potrebno je dakle pozabaviti se veštinama poput postavljanja granica i rešavanja sukoba.
Izbegavajte programe sa kratkim rokovima i nerealnim ciljevima koji za vas nemaju smisla.
Najvažnija stvar koju možete da uradite je da naučite više o tome i pronađete zajednicu ljudi koja će vam pomagati u cilju i motivaciji, nešto poput FitPass zajednice i zbogom zavisnosti od prerađene hrane!