Korigovanje ishrane, vreme za odmor i fizička aktivnost su stubovi zdravlja i dobrog izgleda, tako da se danas uz redovno FitPass treniranje kroz 60 disciplina i u 650 objekata, bavimo “novim” pojmom i trendom za regulaciju ishrane – autofagijom.
Pre četiri godine Jošinori Osumi je dobio Nobelovu nagradu za medicinu vezanu za istraživanja u ovoj oblasti.
- Ali šta zapravo znači autofagija?
Reč potiče iz grčkog jezika i u bukvalnom prevodu znači jesti sebe. U suštini, to predstavlja mehanizam tela kojim se organizam rešava svih pokvarenih i starih proteina, ćelijskih membrana i organela. Dakle, autofagija je regulisan proces degradacije i recikliranja ćelijskih komponenti.
Postoji poznatiji proces u telu koji se zove apoptoza i znači programiranu ćelijsku smrt. Posle određenog broja deljenja, ćelija je isprogramirana da umre, što, iako zvuči loše, predstavlja pozitivnu stvar za organizam jer je neophodno za dobro funkcionisanje i zdravstveno stanje.
Autofagija je sličan proces samo se on odnosi na zamenu starih ćelijskih elemenata i moglo bi se reći da je to apoptoza na potćelijskom nivou. Putem nje, ćelijske organele se uništavaju putem lizozoma – posebnih enzima koji razgrađuju proteine, a onda dolazimo do prostora za izgradnju novih.
- Šta aktivira autofagiju?
Deprivacija hranljivih sastojaka je ključna za ulazak u autofagiju. Ne smemo zaboraviti da je glukagon suprotni hormon od insulina i povećanje lučenja jednog povlači smanjenje drugog. Kada jedemo, insulin raste, a glukagon opada. Porast glukagona je najveći pokazatelj ulaska u autofagiju.
Post je, kažu naučnici, daleko korisniji nego puko podsticanje autofagije jer podstiče dve stvari. Prva je sama autofagija kojom se oslobađamo loših ćelijskih elemenata. A druga je hormon rasta koji deluje na naše telo tako da počne da proizvodi nove jake delove, pa na taj način dobijamo potpunu obnovu.
Posledice nagomilavanja loših proteina u ćelijama rezultiraju bolestima koje su prepoznate na svim meridijanima – Alchajmer i rak, pa, iako i dalje nema kliničkih ispitivanja koja dokazuju to, pretpostavlja se da se autofagijom mogu preduprediti.
Naučnici ističu da je jako bitna ravnoteža, tako da se vraćamo na dobri stari balans – život treba da se sastoji iz hrane i posta, jer i previše i premalo autofagije je loše po nas. Tokom jela rastu ćelije, a tokom posta se iste pročišćavaju.
Trenutno veoma popularna metoda mršavljenja i poboljšanja zdravlja je periodični post. Međutim nema ništa “moderno” u postu jer je isti praktikovan tokom cele naše istorije. Ono što je interesantno je da je post bio skoro “zaboravljen” u modernom društvu, pa se tek sad u prethodnim godinama vraća – i to skoro isključivo kao način mršavljenja. Iskustvo nam pokazuje da u većini sfera života vraćanje drevnim receptima i zaokret ka originalnim vrednostima može doprineti boljem, zdravijem i srećnijem životu.
Post je različita kategorija od gladovanja i razlikuje ga – kontrola. Glad je nevoljno odsustvo hrane duži period i nije nameran niti
kontrolisan. Post je, s druge strane dobrovoljno uskraćivanje hrane iz zdravstvenih, duhovnih ili drugih razloga i sprovodi ga neko ko nije neuhranjen i ima dovoljne količine telesne masti da bi preživeo.
Hrana je lako dostupna, ali mi odlučujemo da je ne jedemo. To može biti nekoliko sati ili par dana, a uz medicinski nadzor, nedelju i više. Post nema standardno trajanje jer kad god ne jedete, vi postite. Možete recimo postiti 12 do 14 sati, odnosno vreme koje prođe između večere i doručka narednog dana.
U engleskom jeziku doručak reč za doručak je breakfast – break fast – obrok koji prekida post, pa se dolazi do zaključka da post u stvari nije nešto neobično već svakodnevni deo običnog života. Podaci kažu da je sam post najstarija i najsnažnija dijetetska intervencija koju smo donekle zaboravili, zanemarili njenu moć i prevideli terapeutski potencijal.
Neki od benefita povremenog posta su:
- Smanjenje telesne mase i procenta masti u organizmu
- Ubrzanje potrošnje masti
- Snižavanje nivoa insulina i šećera u krvi
- Mogućnost usporavanja dijabetesa tipa 2
- Mogućnost poboljšanja psihičkog stanja i trezvenosti
- Mogućnost povećanja energije
- Mogućnost povećanja lučenja hormona rasta
- Mogućnost poboljšanja statusa holesterola
- Mogućnost produženja životnog veka
- Čišćenje ćeilija podsticanjem autofagije
- Mogućnost smanjenja upalnih procesa
Tamo gde dijeta može da zakomplikuje život, periodični post može da ga pojednostavi. Dok su dijete skupe, post je povoljan. Neke dijete podrazumevaju vreme, dok post štedi isto. Neke dijete su manje dostupne, dok to nije slučaj kod posta.
Kraći tipovi posta (manje od 24h):
Povremeni post nudi veliku fleksibilnost. Možete postiti koliko god želite, s tim što oni duži od nekoliko dana zahtevaju medicinski nadzor.
16:8
Ovo je dnevni post od 16 sati trajanja. Sve obroke pojedete u roku od 8 sati, a ne jedete 16. Možete preskakati doručak ili večeru, ali najčešći tip obuhvata prvi obrok u 11, a poslednji u 19. Ovaj tip posta možete raditi svakodnevno ili gotovo svakodnevno.
20:4
Takođe dnevni post, koji obuhvata period za unos hrane od 4 sata i period posta od 20 sati. To bi značilo na primer da od 14 do 18 časova možete pojesti jedan obilniji ili dva manja obroka, a ostatak dana postite.
Duži post (24h ili više):
Ovaj način podražumeva da 24 sata ne jedete ništa, ali po principu od večere do večere ili od ručka do ručka. To znači da jedete i dalje jednom dnevno, ali samo jedan obrok.
5:2
U ovom slučaju jedete 5 dana regularno, a 2 dana postite. U tih dva dana trebalo bi da unesete po 500 kalorija bilo razuđeno tokom celog dana, bilo u jednom obroku.
Postoji još jedna modifikacija u ovom tipu u kojoj svaki drugi dan postite na ovaj način.
36osatni post
Ovaj tip podrazumeva post jedan ceo dan, odnosno u praksi – prvog dana večerate, onda narednog ne jedete ništa, a trećeg dana doručkujete.
Produženi post
Svaki post koji traje duže od 48 sati mora biti pod nadzorom lekara, a nijedan se ne preporučuje ljudima koji su neuhranjeni, trudnicama, dojiljama i deci ispod 18.
Vežbanje tokom periodičnog posta se preporučuje kao i sve ostale regularne aktivnosti. U tom slučaju telo sagoreva masti zarad energije.
Javite nam u komentarima na Facebook stranici kakva su vaša iskustva sa autofagijom i postom i da li biste se odlučili za ovaj režim ishrane.
Izvor: Diet Doctor